Мениповска сатира

Мениповска сатира (енг. Menippean Satire) је врста сатире која је карактеристична по томе што се бави менталним ставовима, а не одређеним појединцима или ентитетима. Ликови су представљени као оличење идеја које представљају а тема ове врсте сатире је исмевање порока повезаних са одређеним менталним недостатком или слабости ликова.

Назив је добила по свом зачетнику, грчком филозофу и књижевнику Менипу из Гадаре (300-260. пне), а први га је користио римски сатиричар Марко Теренције Варон Реаћанин (116-27 пне) који је своја дела називао ‘saturae menippeae’. Нека од напознатијих дела која обично сврставају у ову врсту сатире су “Сатирикон” Гаја Петронија, “Гуливерова путовања” Џонатана Свифта и “Тристрам Шенди” Лоренса Стерна.