Цвијетин Баја Лобожински

Цвијетин Баја Лобожински је рођен 24. маја 1961. године у Новом Саду. Детињство и младост је провео у Лаћарку, приградском насељу у општини Сремска Митровица где је и завршио основно и средњошколско образовање. До сада је објавио седам самосталних књига поезије у Србији као и једну заједничку у Словенији са још пет аутора из Словеније, Хрватске, Србије и Републике Српске. Такође је објавио и један роман. Пише паралелно и приповетке а тренутно припрема нови роман за штампање. Заступљен је у многим зборницима поезије у Србији и иностранству, књижевним часописима за уметност и културу као и у неколико српских и светских антологија. Награђиван је за своју поезију. Превођен на енглески, руски, украјински, италијански и македонски језик.

За књигу „Ветрови рата и љубави“ је добио престижну награду „Цар Урош“. На интернационалном конкурсу „Хорсе ридер“ у Младеновцу осваја прво место са песмом „О, како боли“. Песму је посветио свом великом пријатељу, књижевику Бориславу Бори Гаврићу. На првом меморијалном конкурсу посвећеном том великом књижевнику у Лукавцу у Босни и Херцеговини, са истом песмом осваја друго место. У Лозници добија пехар за најлепшу љубавну песму („Стара љубав“) а у Београду медаљон за песму „Огњена Марија“. Од КК „Душан Матић“ из Ћуприје 2020. добија „Моравску повељу“. У Костолцу осваја Еуридикину повељу четири пута заредом: 2020. године са песмом „Волим и волећу“, 2021. године са песмом „Љубавни плес“, 2022. године са песмом „Плаветнило ока“ и 2023. године са песмом „Још једна суза“. У пожаревцу са колегиницом по перу Миљаном Петојевић из Вршца осваја прво место у категорији „Писма“ на међународном књижевном конкурсу „Два пера у једном даху“ 2020. године а 2021. године у истој категорији са младом поетесом Мајом Дражић из Бечеја осваја друго место. У Дервенти на међународном књижевном конкурсу „Прљача 2021“ побеђује са песмом „На обали реке“. У Мркоњић Граду добија признање за најоригиналнију љубавну песму 2022. године. У Пољској 2021. год. побеђује са песмом „Вољеној мајци“ и добија „Гранд прикс“ (Велику Награду). У Суботици осваја друго место на Првој виртуелној уметничкој свемиријади за песму о вину у организацији Удружења балканских уметника. У Сарајеву, Удружење за културу „Нова свјетлост“, додељује му „бронзану повељу“ 2020. године за „квалитет поетске креације“. Такође исто признање добија 2021. године, а „Златну Повељу“ за „квалитет поетске креације“, осваја 29. 06. 2023. године за „Поезију године 2022“.

У светској антологији „The cyclone Will end“ 2020. године у Индонезији поводом ковида – 19, заступљен је са песмом „Вирус“ на енглеском језику. У антологији „Сви писци света“ 2021. године је заступљен са поемом „Крваво пролеће“ написана поводом бомбардовања Србије 1999. године. У Tунису, у светским антологијама, „Песници за мир“, „Свеће наде“ и „Афродита“, заступљен је са песмама на српском и енглеском језику. У антологијма савремене балканске поезије у Сарајеву – „Поезија године 2020.“ са песмом „Сломљена болом“ (награда – бронзана повеља), „Поезија године 2021.“ са песмом „Заводљиве очи“ (награда – бронзана повеља) и „Поезија године 2022.“ Са песмом „Прохладно вече“ ( награда Златна повеља).

Пише рецензије за књижевна дела других писаца. Ради припрему књига за штампу (лектура, коректура, прелом и дизајн корица).

Почетком 2022. Године добија музичку лиценцу „Извршни музички продуцент“ музичке продукције, односно дискографске куће „Трифуновић“ из Шапца.

На фестивалу народне музике „Михољско лето“ у Шапцу четири године узастопно осваја „Златно перо“ за текст песме 2020, 2021, 2022. и 2023. године. На истом фестивалу 2022. године добија посебно признање за најлепшу љубавну песму “Волело се двоје младих“ коју је отпевала Зорица Савичић из Ваљева у такмичарском делу певача. Те године добија и ПРИЗНАЊЕ „За изузетан допринос раду удружења „Песме Наше“ у 2022. години и неговању традиције народне музике“. Наредне 2023. године добија „Специјално ауторско признање“ за најбољи текст на фестивалу. Крајем те 2023. године, тачније 31. децембра, Удружење „Песме наше“ из Шапца му додељује ПРИЗНАЊЕ „За изузетан допринос раду Удружења „Песме наше“ у 2023. години и неговању традиције песме и обичаја“.

Добитник је још много других награда, похвала, повеља, дародавница, дарословница, диплома, сертификата и захвалница у Србији и иностранству.

Од 2021. године је Извршни председник интернационалне књижевне групе „Сан о једнакости“ („The Dream of Equality – Serbia“) за Републику Србију и њен главни администратор, а модератор је литерарне групе „Literature Archive Bangladesh“ из Бангладеша.

За украјинску телевизију даје интервју 2020. године а потом и украјинске новине „Ридне слово“ пишу о његовом књижевном раду.

Роман „Стазама првих љубави“ је објављен 2019. године у издавачкој кући „Књижевна омладина Србије“ из Београда где је претходно на књижевном конкурсу „Раскршћа“ за најбољи необјављени роман ушао у ужи избор за награду.

Осим књижевношћу бави се и глумом, па је тако 2022. године добио главну улогу у радио ТВ драми „Непокорном Срему“ поводом обележавања 80 г. од погрома српског становништва у Срему од стране усташког режима у другом светском рату.

Члан је УКС (Удружење Књижевника Србије); ДКВ (Друштва књижевника Војводине); УКРС (Удружења књижевника Републике Српске); СКОР–а (Савез књижевника у отаџбини и расејању) у Новом Саду; Клуба љубитеља књиге „Мајдан“ из Костолца; „Српског уметничког друштва“ из Београда; Удружења књижевника и умјетника „Горски видици“ у Црној Гори; „Књижевне заједнице“ у Сремској Митровици; Песничког друштва „Раде и пријатељи“ из Београда и клуба писаца „Вуково перо“ из Лознице.