
Пролазна соба
Волео је да прати непознате људе… Учини ли му се интересантна нека особа: мушкарац, жена, млада или стара; из њему неког непознатог разлога, крене за
Волео је да прати непознате људе… Учини ли му се интересантна нека особа: мушкарац, жена, млада или стара; из њему неког непознатог разлога, крене за
Соба је некада била бела, савршено бела као и њен брак, као и њен посао, као и њен бели живот. Засметао јој је мирис јоргована,
Трчим колико ме ноге носе. Светла у ходнику трепере. Не видим га, али осетим да је близу. Притискам дугме лифта и осврћем се преко рамена.
Мила Сузи, како смо дошли до овога? Наравно, ти се заправо не зовеш Сузи; нико се овдје тако не зове, али сигуран сам да се
Некада је смирај био најљепши дио дана. За Алекс, коју су сви звали Лекс, смирај је био знак да долази тренутак мира. Стара кућа на
Радослав и Милијана су били свежи родитељи. Како су обоје имали дугачка традиционална имена, својој ћеркици су наденули име Ана, желећи да буде кратко и
Тог децембра у људе је ушао ђаво, а напустио их је тек кад се рат завршио. Данас сам један од тринаест становника овог села. Мјесто
Киша је спирала олуке и кровове кућа, док је ветар носио лишће које је већ почело да се суши. Била је рана јесен. Он је
Сат са црквеног торња давно је огласио поноћ. Лежао сам будан у скромној постељи изнајмљене собе, у оронулој и влажној згради преко пута пристаништа. Загледан
22:05 – Журим да наместим решетку на вратима киоска у ком проводим неколико последњих месеци. Киоск се налази преко пута стајалишта градског аутобуса, последња станица
Прошао је уморном руком кроз разбарушену, масну, смеђу, дугу косу, осетивши под прстима да није у стању да је одмрси. Није га то бринуло. Подигао
Покушава ли он мене да престрави или сам ја њега престравио својом појавом коју је морао да прикаже на себи? Да ли овде заиста неко
Другог марта 1971. године ишао сам на посао замишљен, узнемирен, као да сам предосећао да ће ми се тог дана десити нешто изузетно лоше. Већ
Лавеж паса је био једини звук који је реметио његову тишину. Једна дрвена столица и кревет са излизаним душеком, и некад, бело окречени зидови су
Прошло је неколико месеци откако сам се преселио из стана у којем сам живео три године. Посматрао сам екран у углу собе, који је био
Сиве очи, његовог хаскија који је седео на сувозачевом седишту питомо су га гледале док је он упорно покушавао да нађе исте у свакој девојци
Стар сам и уморан. Тело ми је оронуло и крхко. Срце је успорило и изгубило усклађен, здрав ритам као да је и оно жељно одмора,
Као са божићних разгледница шаренило лампиона скоро да је удахнуло живот ушушканом дому у Добром Брду. Са сваким новим одсјајем, у то доба непостојећим пролазницима,
Пријатних пет степени у Београду јутрос. Очекују се мање падавине током поднева без снега. Братиславине уши пратиле су водитеља са Радио Београда 1. Чинило се