Језа
Трчим колико ме ноге носе. Светла у ходнику трепере. Не видим га, али осетим да је близу. Притискам дугме лифта и осврћем се преко рамена.
Radovi na tehničkom unapređenju portala u toku. Molimo za malo strpljenja dok se ne završe.
|
Трчим колико ме ноге носе. Светла у ходнику трепере. Не видим га, али осетим да је близу. Притискам дугме лифта и осврћем се преко рамена.
Мила Сузи, како смо дошли до овога? Наравно, ти се заправо не зовеш Сузи; нико се овдје тако не зове, али сигуран сам да се
Некада је смирај био најљепши дио дана. За Алекс, коју су сви звали Лекс, смирај је био знак да долази тренутак мира. Стара кућа на
Радослав и Милијана су били свежи родитељи. Како су обоје имали дугачка традиционална имена, својој ћеркици су наденули име Ана, желећи да буде кратко и
Тог децембра у људе је ушао ђаво, а напустио их је тек кад се рат завршио. Данас сам један од тринаест становника овог села. Мјесто
Киша је спирала олуке и кровове кућа, док је ветар носио лишће које је већ почело да се суши. Била је рана јесен. Он је
Сат са црквеног торња давно је огласио поноћ. Лежао сам будан у скромној постељи изнајмљене собе, у оронулој и влажној згради преко пута пристаништа. Загледан
22:05 – Журим да наместим решетку на вратима киоска у ком проводим неколико последњих месеци. Киоск се налази преко пута стајалишта градског аутобуса, последња станица
Прошао је уморном руком кроз разбарушену, масну, смеђу, дугу косу, осетивши под прстима да није у стању да је одмрси. Није га то бринуло. Подигао