Кратке хорор приче
Конкурс
Поштовани писци и љубитељи кратких прича
Након неколико успешних конкурса за кратке приче које смо спровели ове године, где смо добили подршку бројних аутора из Србије и региона, са радошћу вас обавештавамо да расписујемо нови конкурс за сајт kratkeprice.net.
Хорор
Правила конкурса
Тема конкурса
Тема конкурса су кратке приче свих поджанрова хорора, као и других жанрова и нежанровске фикције који садрже елементе хорора.
Број радова по аутору
Аутор може послати највише три рукописа на задати жанр.
Уз рукописе послати и своју биографију и фотографију уколико нисте раније учествовали на конкурсу сајта kratkeprice.net. Уколико јесте, и они су већ објављени на нашем сајту, нема потребе поново их слати осим уколико желите да се нешто од објављеног промени.
Радове слати на мејл: konkurs@kratkeprice.net
Дужина рукописа
Рукопис не би требало да садржи више од 15.000 карактера са размаком. Радове слати у фонту Times New Roman, ћирилицом и латиницом са квачицама.
Рок за слање
Рок за слање радова је до 20-ог децембра 2024.
Одабрани радови ће бити објављивани већ и у току самог конкурса.
Објављене приче
Тајна оностраног
Казивање Тијаниног оца. У кући очај. Чупам косу. Тијана, наше једино дете, тек јој је деветнаест година, последњи пут опажа загасити одраз неба. Реч, смрт,
Пролазна соба
Волео је да прати непознате људе… Учини ли му се интересантна нека особа: мушкарац, жена, млада или стара; из њему неког непознатог разлога, крене за
Недовршена песма
Стоји испред kamidane, загледан у дедину слику. Колико јутрос су га кремирали, и сви би се разишли као да се ништа посебно није десило, да
Чудовиште и глава
У лепоти је моћ. Гледам га како ради око куће, и нису то посебно тешки послови, или бар њему иду лако. Цепа дрва, носи воду
Права љубав
Лепа као тог јутра нисам била ни на матурској ни на апсолвентској забави. Ни за један посебан излазак. Никада. Свакако не на дан свог венчања,
Крвава Златокоса
„Дарданус, пожури, мораш одмах у тврђаву, код главног”, колико се дало јако је дозивала Батеиа. „И ти, Енцхелус, Аутариеус, Маедус, а где су Таулас и
Камен Судбине: Хорор између светова
У далекој будућности, свет су прекривали мегаградови, са небодерима који су додиривали облаке и технологијом незамисливом старим цивилизацијама. Али у срцу једног од тих градова,
Ишчекивање божићног ручка код маме
Успео је да се отргне од сна, али не и прошлости. Пижама му је била мокра од зноја, осетио је сваки мишић који нервозно поскакује
Како је убити
Затрпани смо злочинима. По штампи, телевизији, интернету. Раја се ложи на зверства. Чудовишна наслада. Има нешто привлачно у насилној смрти. Повукао ме је талас. С
Џеки
Соба је некада била бела, савршено бела као и њен брак, као и њен посао, као и њен бели живот. Засметао јој је мирис јоргована,
Закон природе
Наше село не бејаше баш право село… Мада смо га селом звали… Данас би за њ већем рекли засеок. Више то бејаше пут који је
Давид
Волим после посла, када се мало одморим, да прошетам нашим кејом поред реке Саве. Вода ме смирује и брише све оне тужне догађаје са посла.
Створ
Доктор Александар уснио је сан да у њему живи биће налик шкорпиону. Овај гњусан створ смјестио се међу полутке његовог мозга и одвратним, чланковитим репом
Словенац
Иван отвори врата салона и журно уђе у просторију. Цвркут неподмазаних шарки привуче пажњу човјека у полицијској униформи, који је до тада предано излагао случај
Забран (Недирана територија)
Млад, амбициозан министар, по струци урбани архитекта при министарству грађевина Крвног Савеза Српских Деспотија, елаборира своје урбанистичко решење за територију неискоришћеног државног земљишта, наилазећи на
Тишина иза зида
Долазак Мрак је прогутао село Вукојевце. Магла се вукла као бескрајна паучина преко кривудавих путева. Саша је управљао старим “Голфом” по сеоском путу, једва
Elevator Game
„Да ли си чуо за Elevator Game?“, у једном тренутку упитала га је смеђокоса и енергична Софија. „То је оно нешто гдје се возиш лифтом
Поткоп
Мрачни тонови песме „God is in the house” праше пољаном. Атанасије прогута кнедлу и почеша се зачуђено по глави. – Зар Она слуша музику? И
Водењак
Тек бијах у школу пошао кадно се то збило. Сјећање на тај дан ми је остало урезано занавјек и вјеки вјекова. Бијаше то баш ондак
Сигурно сам мртав
Кад сам, најзад, хтио да се пробудим, схватио сам да немам ту моћ. Свуда око мене мрак, не могу да помјерим ни руке ни ноге,
Девојчица са гробља
Драгиша је живео у селу надомак Бруса. Одлазак на посао, као и повратак, подразумевао би четрдесетак минута пешачења до, односно од, главног пута куда су
С оне стране тишине
Појео га мрак, кажу када неко нетрагом нестане. * * * Симеон је газио лагано, продирући кроз тишину. Светлост се ширила око њега, обасјавајући Деција
Црна Сенка
Зоран је био низак шестнаестогодишњак, кратке црне косе и тамних очију. Носио је нараџасту јакну, помало прешироку за његово мршаво тело и сиве панталоне. Марко
З
„Желим да ме информишете о ситуацији. Какво је стање на терену и са чиме тачно се суочавамо?”, самоувјерено и одлучно упитао је генерал Ху. Налазио
Раскрсница
Летњи је распуст. Температура расте из дана у дан, па су сачекали вече како би се окупили на њима добро познатом месту. Из бетона је
Огледало које памти
Мила је увек волела тишину. Рад у архиву библиотеке био је њен бег од света, тихи ходници и мирис старих књига пружали су јој осећај
Кукурузи
Пун месец је био високо на небу обасјавајући уске путељке поред Надиног поља кукуруза. Њена кућа усамљено је чамила на крају села. Лето је било
5:17
Нешто није било у реду са докторатом, помислио је док је стајао пред својим рачунаром у студентској соби од дванаест квадратних метара, тачно измерених и
Нокти
– Ма, кад ти кажем, ова нова је најбоља… немаш ти појма… ова и ниједна друга. Све ми је лепо наместила… Знаш какви су? Твоји?
Језа
Трчим колико ме ноге носе. Светла у ходнику трепере. Не видим га, али осетим да је близу. Притискам дугме лифта и осврћем се преко рамена.
Продата
„Бунт и воља да се мења свет су тако својствени младости.” И дође ми у очи, некада, ненадокнадив и језив осећај, као да срце неком
Ноћ
Црни витез је био покривен тмином. Мали патуљци су бежали у таму. Песник је записивао нешто у своју малу бележницу. Свуда је био мрак који
Тамна Димензија Зепхyрие: Тамни Одјек
У години 2147. свет се суочавао с последицама климатских промена. Преживели су се повукли у подземна склоништа, док су на површини владале пустињске олује и
По члану, ставу и Закону
Мила Сузи, како смо дошли до овога? Наравно, ти се заправо не зовеш Сузи; нико се овдје тако не зове, али сигуран сам да се
Под месечином
Огледало је посребрено и скупо. Једно од оних старинских што се клате на држачима, огромно, стајаће. Очарава чистотом и дубином слика, привлачи као да дарује
Црни песак
Био сам у неприлици: телефон је звонио необичним гласом, а ја сам управо био отворио очи после поподневног сна. Човек мора да се јави на
Село Весело
У Веселом селу, мештани су имали проблем са вранама. Спуштале би се на усеве и зобале им семење. Решење су нашли у страшилу. На сред
Безимена
Некада је смирај био најљепши дио дана. За Алекс, коју су сви звали Лекс, смирај је био знак да долази тренутак мира. Стара кућа на
Небески Путници: Тамни Ентитети
Година је 2385. Човечанство је напустило Земљу због еколошке катастрофе и кренуло у потрагу за новим домом међу звездама. На рубу галаксије, огромни свемирски брод
Кућа тишине
Одувек сам веровала да приче о уклетим кућама припадају машти и сензационалним насловима. Моја шанса да то докажем појавила се у виду куће на крају
Ноћ када се ђаво женио
Село Мрачане било је сакривено међу густим шумама, у подножју магловитих брда, где је време стајало, а приче о нaтприродним бићима живеле су у сваком
Тајна храстове шуме
Шесторица војника у плавим униформама чекала су скривена у високој трави, мокрој од јучерашње кише. Сви су у рукама држали репетиране пушке манлихерке, и гледали
Злодух
Њихова ливада се граничила горњим делом са густом и тамном шумом у коју нису залазили. Коса и стрма, али богата бујном травом, она им даваше
Шапат из огледала
Дубоко у сенци старе куће на крају села, на прозорима прекривеним прашином, огледало је стајало у углу мрачне собе. Било је окрњено по ивицама и
Чудовишта
Звук се разлеже празном зградом: ДУМ! ДУУМ!! ДУУУМ!!! Последња жена на Земљи панично се тргла из сањарења и оборила књигу коју је држала у крилу.
Процес
Радослав и Милијана су били свежи родитељи. Како су обоје имали дугачка традиционална имена, својој ћеркици су наденули име Ана, желећи да буде кратко и
Плакате
Прешао је преко коловоза неких тридесетак метара од најближе зебре, како то често чини. Ишао је тротоаром што благо падаше низ Косовску, главну улицу своје
Проклетство планинске куће
Годинама уназад, слушали су пред Ноћ вештица приче о три мртве девојке које наводно бивају виђене на планини у близини њиховог града. О тим девојкама
Новогодишње украшавање
Била је хладна децембарска ноћ када је Јован стигао код Милене. Договорили су се да заједно оките јелку за Нову Годину, што је била традиција
Преко гробља
Мој деда никако није волео да пролази поред гробља а камоли да увече иде пречицом. Једног јутра пошто деде није било у кући ни у
Тајна црвеног прстена
Висока црнокоса девојка, складне грађе, усправљених рамена и подигнуте главе, витка у струку, изузетно извајаног ледено белог тела, као исклесаног из мермера, обавијеног лепршавом, свиленом
Шта је следеће?
Звездом до прича или обрнуто, причом до звезда, мотало му се по глави кад је хтео план Б будућег истраживања на папир да стави? Увек
5. новембар 2021.
Преминула је на декубит душеку, у окриљу свог дома, последњег августовског јутра, када изгледи за побољшање здравља не беху никакви а она, остарела, у страху
Пасик
У нашему крају, међ’ брдима која парају небо и шумом кроз коју свјетлост слабо пробија, сви живјесмо некако богобојажљиво, поштујући и природу и Бога. И
Штене
Страћара је била дубоко увучена у скучено имање, претрпано свакаквим отпадом. Госпођа Смрт хукну, згађена призором. Како могу да живе овако, помисли и боље намести
Свитање
Музика му је парала уши, много више него што му је пријала. Грејање у аутомобилу је полако узимало залет док је Горан рукавом брисао замагљено
Шапатник
„Није ваљда да верујете у бапске приче”, гласила је порука додатно украшена сличицама духова и смајлијима који плачу од смеха, коју је Милош послао у
Ужасни предмет
Тог децембра у људе је ушао ђаво, а напустио их је тек кад се рат завршио. Данас сам један од тринаест становника овог села. Мјесто
Чучуња
Ветар је додатно ледио иначе смрзнуту земљу док је Олег Шаљапин, млади научник, весели Рус са великим срцем, прецизно и са уживањем анализирао најновија мерења
Прича о Јулији Ковалев
Киша је спирала олуке и кровове кућа, док је ветар носио лишће које је већ почело да се суши. Била је рана јесен. Он је
Освета
Причам ово у грчу. Ноћне мȍре ми угрожавају здравље. Неиспаван сам. Исти сан ме прогања већ ко зна колико ноћи заредом. Тачније: претходни сан се
Синови Греха и магле
Што је магла бивала гушћа, чавке су испољавале све већу узнемиреност. Прелетале су железничку станицу, губиле су се у правцу Градске болнице, негде су слетеле,
Кула Дра
На самом излазу из села, преко крошњи багремова посађених у част живих и дароване упокојенима, уз благу наглашеност и само појединцима видљиву претњу, извиривао је
Per amica silentia Lunae?
per amica silentia Lunae?[1] И не беше те вечери баш silentia amica[2] месеца, као код Вергилија; пре је то било његово тајанствено, заокругљено ћутање. А
Блага
„Бојим се”, прозбори девојчица и промешкољи се. „Нема чега да се бојиш. Све је то потпуно нормално”, одговори јој мати. „Али, зар не могу нечим
Звери
Звери су урлале, звери у људском облику. Пустара је била напуштена као код Кинга. Сунце се уздигло. Где си дуњо моја, записао је. Звер га
Ишчекивање
Сат са црквеног торња давно је огласио поноћ. Лежао сам будан у скромној постељи изнајмљене собе, у оронулој и влажној згради преко пута пристаништа. Загледан
Линија 42
22:05 – Журим да наместим решетку на вратима киоска у ком проводим неколико последњих месеци. Киоск се налази преко пута стајалишта градског аутобуса, последња станица
Крвави извор Пливе
Било је то једне јулске ноћи, не сјећам се тачно које године. Био сам тек дијете. Клинац препун радозналости и бунта. Мој стари деда поведе
Крвава стоперка
Софија, Никола и Стефан били су нераздвојни од када знају за себе. Одрасли су у Рогатици, малој али много лијепој општини у Републици Српској. Заједно
Тигрови чекају да их се укроти
Небо се полумјесецом смијешило блиједим осмијехом. Антон је стао у страну да би се помокрио. Из околне ливаде, трава је испаравала маглицу. Смијешио се својој
Журка у пећини
– Хајде Вера пожури – довикивали су јој пријатељи на уласку у пећину. – Сачекајте да узмем нешто из кола. Брзо ћу. Али они је
Клиника за подмлађивање
„Да ли је заиста безбједно?” „Потпуно је безбједно. Све је провјерено и тестирано небројено пута. Компанија гарантује за дјелотворност и апсолутну медицинску исправност серума.” „Онда
Титан
Приликом саобраћајне несреће у шуми, дежурни лекар хитне помоћи је на прагу открића бића чија анатомија одудара од живог света какав познајемо. – Шта су
Нестао је песник у граду
Једног јутра, становнике великог града је узнемирила вест да је нестао један песник. Нико није знао одакле је он дошао, да ли је дошао сâм
Ловачка прича
Излазе из шуме, пут се сурвава ка селу. Прамен дима из куће у подножју распршује се у сиво, отежало небо ослоњено на закрпљене кровове. Кафана
Мистерија
Данима га нико није видео, а онда је у селу пукла вест: – Нашли су га! Удавио се у реци. Место где је пронађен није
Једном једне ноћи
Улица је била празна и слабо осветљена. Нигде живе душе на помолу. Она опсова у себи, подиже крагну капута и гурну руке у џепове, да
Ноћни пролаз
Био је, наравно, мрак, као и одувек. Дан више није постојао. Зле звери су делиле тајне о вечитој тмини. Усамљени писац се кретао кроз шуму.
Вражја матер
У понору пакла живјела је погрбљена, кошчата старица. Сиједе дуге косе, грбавих прстију и блиједог лица. Иако је изгледала прије као утвара него као живо
Сама
Поноћ тек што је прошла. Видим је, сама, корача стазом сва у белом. Ево, сад ће и она видети мене и почеће да вришти. Срце
Крик сенки
Летње ноћи у Крушевцу носиле су мирис липе и понеки лавеж паса из даљине. Било је то време када је град био миран, али ипак
Гордон
„Немој да идеш улицом црних латица!” „Не разумем.” „Тамо живи лепо зло, тако сви кажу.” Али Кејти није имала мира од те ноћи. Ујутру се
Камени луг
Зовем се Сава и данас је мој 20. рођендан. Сви моји пријатељи су мртви, а и ја ћу им се вјероватно придружити веома брзо. Село
Каинов крик
Прошао је уморном руком кроз разбарушену, масну, смеђу, дугу косу, осетивши под прстима да није у стању да је одмрси. Није га то бринуло. Подигао
Колонија, место мојих предака
Летос сам био у Севојну код брата на Колонији. Три куће код Алексића и неки превоји на путу делују мало сабласно. Не видим много људи,
Клетва влашке магије
Поново сам сањао исти сан; исти људи, иста улица, иста песма. Кретали су се у кругу, њихови покрети су синхронизовани, као да их невидљива рука
Водолија
„Само воду за мене”, рекао је дубоким гласом од кога је ивица празне винске чаше испред њега завибрирала. Шаком је масирао дугачке, танке прсте прелепој
Тишина без краја
Свет се променио за једну ноћ. У четири сата ујутру, тишина је прогутала све. Људи су се пробудили у чудној, неприродној тишини, без аларма, шума
Одраз у огледалу
Покушава ли он мене да престрави или сам ја њега престравио својом појавом коју је морао да прикаже на себи? Да ли овде заиста неко
Сподоба и вампир
Некаква сподоба у кишном мантилу непомично је стајала на капији гробља. Узалуд је вампир чекао да се сподоба удаљи како би без страха изашао. Пред
Чесма
Летња спарна ноћ. На државној чесми, на раскршћу код цркве, дуго већ испумпавам воду да што хладнију наспем у лимени бокал. Црквени сат почиње да