Како сам постао песник
Имао сам шест година и упознао мало свет. Већина одраслих људи које сам упознао су толико досадни. Ја се играм у блату и мазим мачку,
Имао сам шест година и упознао мало свет. Већина одраслих људи које сам упознао су толико досадни. Ја се играм у блату и мазим мачку,
Мало, старо, скоро заборављено гробље у Новом Саду, као да се налазило унутар огромне кристалне кугле, која је заслепљујуће блистала тог необично топлог, децембарског дана.
Свестан сам био да је кева лоше. Тачније, да је моја мама јако истрошена. Трећа злоћудна болест на другим местима у том сићушном телу је
Оседели старац, са осмехом на лицу, седи на старој столици за љуљање и трошном трему, гледајући према хоризонту са лулом у устима, присећајући се лепих
Неко време већ је седео у својој радној соби изнад неколико папира, чини се докумената, замишљен. Неколико пута је узимао у руку писало, налик на
Покриј ме тим густим и дугачким трепавицама нежно, и ушушкај стидљивим погледом у бегу, лагано, сасвим полако, као да сво преостало време овог света постоји
Једне радне, а истовремено нерадне суботе, у фабрици рачунара тамо неке 1989. године у Новом Саду, десила се синергија младости, маште и оптимизма. Поларност и
Једног врелог августовског петка, казаљке великог округлог сата у градском породилишту једва су се довукле до пет минута до подне. Изгледало је да ће ту
Дневнику, 8.9.2022. Данашњи дан није ништа другачији него јучерашњи. Не разликује се ни од целе претходне недеље. Сада, када сам погледао датум последњег записа, могу