
Бијели шешир
А посебно ме је нервирао њен шешир. Гарантујем да га није скидала ни док спава. Живјела је на трећем спрату, па из објективних разлога нијесам
Поред оних које нам стижу за неки од актуелних конкурса, повремено нам стижу и кратке приче ван конкурса а веома су добре и заслужују да буду објављене.
Оне најбоље од њих, као и кратке приче које се не уклапају у пропозиције актуелног конкурса, објављиваћемо у овом рубрици.
А посебно ме је нервирао њен шешир. Гарантујем да га није скидала ни док спава. Живјела је на трећем спрату, па из објективних разлога нијесам
Доспео је негде, није знао ни сам где. Око њега је био камен, прах, земља, жега је била огромна. Налазио се на неком несвакидашњем месту,
Једног ведрог љетног дана, у срцу старог града, међу каменим улицама скривеним у хладу, живјела је дјевојчица по имену Стела. Стела је била знатижељна и
Аполон и Арес су се одмалена надметали у свему, таква су браћа. Лук и стрела, ко више одапиње, у трчању, а када су одрасли, ко
Јутрос устанем мало касније него обично, што је необично. Током јутарњих активности, зазвони телефон и стрефи ме још једна необичност. Јутарњи женски глас вели: –
Излетио сам из биоскопа оног тренутка када је главни лик у филму дошао у биоскоп да гледа филм о животу писца кратких прича. Нијесам хтио
Имао сам шест година и упознао мало свет. Већина одраслих људи које сам упознао су толико досадни. Ја се играм у блату и мазим мачку,
Једином ког сам волела… У боровој шуми одавно влада мрак… Све што је госпа оставила за собом је чемер и јад. Једином кога је волела
Купим најновији дневни лист и, као по обичају, најприје посегнем ка црној хроници, кад тамо ње нема. Окрећем страницу напријед, страницу назад. Ништа. Детаљно прелиставам
Тога дана телефон у њеном стану није зазвонио. Ниједном. То је приметила тек у вечерњим сатима када је зазвонио телефон у некој индијској серији, коју
Колико је немачки тежак језик сви знамо, али не знамо колико је заје*ан. Нећу ни да помислим колико пута сам помешала значења речи, или прогутала
Читаш тако по порталима: „ …препуштена сама себи, деца се не јављају, унуци ни у најави…”, и прво помислиш ‘ма неке породичне ствари, и ко
Евини ситни, брзи кораци шарали су плочником. Из уста јој је избијала пара, хладно прољетно јутро. На рубовима тротоара, своју робу изложили су улични продавци,
Јахао је на челу колоне. Свуда около су се протезали бескрајни пашњаци и брежуљци. Дивљине америчког запада. Иза њега су јахали његови људи. Дванаест веома
– Одмах да се разумемо, не могу вам ја те чија бобице и ланене семенке, ту модерну храну… Ништа без кобаје, шваргли и чварака! –
Увек када приповедам о Роксанди, прожме ме језа по леђима и обузме талас хладноће читавим телом. Никада још нисам осетио равнодушност док се о њој
Пигмалиону су очи биле крваве и беснео је. Одједанпут руке и очи су сијале, бљештала је ватра. Ватреним шакама ухвати Ареса за врат. Поче да
Имао човек златну рибицу. Испуњавала му је све жеље у сваком тренутку, а имао их је пуно. Живели су срећни и задовољни. Када је старост
Мали просјак стоји пред мирисним колачима у излогу посластичарнице. Пред гладним очима неко је иза стакла ређао слатке ђаконије: марципани, сахар торта, бајадере, пуслице, ораснице, гурабије…
„Некада смо имали велико краљевство! Тако кажу да пише и у књигама староставним, оним писаним прије доба Велике таме. Краљевство се простирало по свим Јадранским
Сад се сетих 8. марта и покојног оца, који је до краја живота увек нешто куповао мами. На почетку је то било цвеће, накит, али
Са математиком је требало раскинути раније, већ након комбинација с понављањем. Док сам формулу знала напамет, тестови су ишли глатко: вежбање викендом, потом понављање мантре
Посматрао је прекрасне крајолике свуда око себе. Опијао се том љепотом која се протезала на све стране. Имао је шта да види. Велике планинске врхове.
Кишно после подне. Џони је разговарао са својим менаџером телефоном. Издао је нови роман, а промоција је за три дана. „Значи за три дана у
Изашли смо из затвора и шетали смо према колима. Очи су ми се и даље привикавале на јарку светлост, а Цицак је шетао поред мене
Живео је сâм у омањем месту, заједници у некаквом омањем, сада већ запуштеном, стану. Седео је у столици замишљен, посматрао разноразне објекте у просторији, пребирао
Прошло је неколико месеци откако сам се преселио из стана у којем сам живео три године. Посматрао сам екран у углу собе, који је био
Пишем свевишњем, свезнајућем послодавцу, чаробњаку и надреалисти, а надасве имагинарном илузионисти свој CV, брижљиво, да не пропустим ниједну битну, од вашег животног значаја важну чињеницу,
Седео је као по обичају у својој канцеларији. Канцеларија је била пуна разноразних артефакта и реквизита. Био је свестан и нашег присуства, иако смо ми
Знате, обично ме сви ословљавају надимком Анчи или Анице. Али он, он ме је увек звао Ана. Нисте ни свесни шта је то његово „Ана”
„Чудни” неки догађаји ових дана у мом животу. Прво добијемо позив од пацијента, улазим, гледам, не верујем. У кревету лежи човек, „брат близанац” мог покојног
Након година одсуства из града у којем сам рођен, вратио сам се у стари крај због замршених послова око оставине, и пробудио сећања која и
Нисам теоретичар завере, али све ми се чини да ово постаје озбиљно, као да нас неко посматра и одлучује шта ће бити са сваким од
Иде улицом Пера, и стаде се пипати свуда изврћући џепове натрашке од чакшира и сакоа, па стаде гледити свој шлајпик, а он беше празан, па
Имао би’ ја што год касти о сваком у селу, шта се ради на сваком шору и сокаку али ја нисам такав. Гледам своја посла
Летиција је отворила очи. Угледала је зелену траву која се повијала на лаганом вјетру. Невидљиви додири су јој миловали лице. Сунчеви зраци су обасјавали крајолик
Беше неки вандрокаш који је ишао од села до села, и за коју пару и фраклић ракије радио све што су му казивали. Одрпанац, који
Како преживети у земљи Србији као лекар само на државним јаслама? Размишљам ја тако, а знам да то није здраво овде, али кад већ пушим
У периодима од по неколико месеци сам само лешкарио и каткад обилазио факултет како бих измирио обавезе као студент. Живео сам у једној веома старој
Седео је на корену једне старе маслине, наслоњен леђима о њено стабло. У ланеној кошуљи боје песка и скоро стопљен са ‘рапавом кором дрвета (мајка
Погледај је. Нежна и хладна попут санте леда. Мислиш да се хладноћа и нежност не могу спојити и исијавати из једне жене? Лејди је затвореник
Неко време већ је седео у својој радној соби изнад неколико папира, чини се докумената, замишљен. Неколико пута је узимао у руку писало, налик на
Сједио је у удобној фотељи и опуштено пушио цигару. Повремено би окус дувана мијешао са окусом вискија којег је испијао са чаше на столу. У
Кад код нас кажеш „спреман за Перу”, знаш да му је време „путовати”. Јер Пера није само погребно предузеће, Пера је, бре, ИНСТИТУЦИЈА. Да ли
Е, тако! Средио сам собу. Ормани су пуни као око, натрпани одећом да све прелива. Под столом су наслагане кутије пуне свега и свачега. Под
Марко сједи у фотељи, са тамним наочалима преко очију. Црнокос и тамније пути, стапа се са мраком у пространом дневном боравку. Таму собе нарушава тек
Коњи њиште око њега, поскакују, копитима рију по земљи. Кроз прашину, тамо, у подножју планине назире се улаз у Светилиште. Сабље сијевају, штитови звече. Крици
Просула се Ада као бисерна огрлица по сред Београда. Беласа се у топло недељно вече својим лампионима и одолева градској вреви моћним дрвећем. Лепа је
„Наш ум је увек спреман да види оно што жели да види, и да затим интрепретира то онако како му одговара.” Посвећено Г-дин. Смиту Нико
Покриј ме тим густим и дугачким трепавицама нежно, и ушушкај стидљивим погледом у бегу, лагано, сасвим полако, као да сво преостало време овог света постоји
„Надам се да је ово последњи пут да морам да те будим!”, причао је неки глас са леве стране, док ми је вид био замућен.
Живот је чудна башта, никако не можеш са места на коме је посматраш да видиш њен крај. У њој има свакојаког растиња. Али нема ружа.
(Или Прича о томе како су се упознали један Принц и једна Караконџула) Напирлитани Принц Био једном један Принц који није волео друштво. Уствари, не
Са поласком у школу се све променило. Мама ме је одвела на систематски преглед где су ми установили диоптрију и дали ми наочари које је
Последњи дан у још једној бесмисленој радној недељи. Петак. Лепљив и без дашка ветра, одужио се као да је понедељак. Нестрпљивост, уобичајено, не дозвољава Петру
О теби сам маштала данима, месецима, па и годинама. Стварала сам те у диму цигарете, у машти ти састављала лик, и такву те заволела. Тешко
Права љубав, као и све остале праве ствари (слобода, свест, самоспознаја) није нешто што ћемо постићи, место на које ћемо се попети и онда горе
Рекао ми је: „Упознаћу те, али он је другачији. Он нема пријатеље, он мало прича, живи тамо негде отуђен од људи, живи са мајком.” Он
или зашто још учим писати Хаику поезију Ватра је пуцкетала разбијајући пјевљиву тишину шуме, тек доносећи малене откуцаје праскајућих звончића искри. На обореним деблима,
Крај Другог светског рата, неименовано забачено село у Шумадији Након недеља тешке зиме, што је на сву муку и страдање донела и глад
Понекад се изгубим у сопственом животу. Оно што ми душу највише боли, у сновима ме гуши. Често се смејем, заправо, превише често за једну рањену
Улазим у учионицу. Ђаци ми се јављају као да дражу особу у животу нису видели. Треба да им саопштим резултате контролног, а у мени ври,
Једне радне, а истовремено нерадне суботе, у фабрици рачунара тамо неке 1989. године у Новом Саду, десила се синергија младости, маште и оптимизма. Поларност и
У току је била реализација великог пројекта. И он је био главни у томе. Био је онај од којег је све зависило. И намјеравао је
Габријел се налазио у свом луксузном и пространом кабинету смјештеном на врху високе и величанствене зграде у Њујорку. Пушио је цигару и гледао у свој
„Јесмо ли ми сиромашни?!”, изненадио ме је питањем мој, тада осмогодишњи син, чим је дошао из школе. Његове очи гледале су ме упитно, пуне ишчекивања.
Једног врелог августовског петка, казаљке великог округлог сата у градском породилишту једва су се довукле до пет минута до подне. Изгледало је да ће ту
Милица се млада удала за Петра, већ са осамнаест година. Он је био свега три године старији. Убрзо након што је родила сина почео је
Јака мелодија тресла је крцату спортску дворану. Маса од десетак хиљада душа таласала се у жестоком ритму оркестра на позорници. Разнобојна, психоделична свјетла шарала су
Дневнику, 8.9.2022. Данашњи дан није ништа другачији него јучерашњи. Не разликује се ни од целе претходне недеље. Сада, када сам погледао датум последњег записа, могу
– Ако и овог не вратим, дефинитивно ће ме избацити из савеза. А нећу га вратити 100%. Као ни ону лујку пре њега, ни онај
Цела хала се заорила од пљескања, тапшања и скандирања мог имена. Дивили су се мојој храбрости, истрајности и челичној вољи. Желели су да буду као
Покушавао је да заспи. Али како човек да спава после дана у којем је изненада добио отказ и картонску кутију од чипса са „новим и
Данас сам се присетио искрене, бар тако звучи, изјаве једног великог музичара: „Да сам знао да ћу оволико дуго да живим, више би водио рачуна
Ова ноћ је знала. Зато што је дан пре ње био у једном тренутку тамо према вечности црвене боје, никад такао црвен. Знала сам да
▬Осумњичени Џон Селвин (33) оптужен за интелектуални криминал, осуђен на смрт. ▬Осумњичени Арнолд Милер (28) оптужен за интелектуални криминал, осуђен на смрт. ▬Осумњичена Вивијен Геринг
Враћао сам се касно увече кући. Морам признати био сам добро пијан што ми се одавно није десило. Марка нисам видио још од гимназије. Засјели
Свог оца готово не памтим. Повремено, у сновима, укаже ми се лик у магли. Отац је погинуо храбро, предводећи наше братство, у одбрани границе. Данас
Те вечери сам имала јако чудан осећај. Као да нешто чекам… Крајичком ока сам запазила тај став, став који је био налик њему. Морала сам
Господин Јован је тужан седео за столом мрачне кухиње руку заривених у косу, и нетремице посматао екран лап-топа. Није дисао. Његове дубоке бразде на образима
Сунце лагано тоне у загрљај ушћа Саве у Дунав. Деда Зека је прошарао облаке бојама са своје сликарске палете. Бајка о њему је једна од
Још један дан у низу прошао је са слабим прометом. Газда бумбар био је видно незадовољан. Гостију нема па нема. Није да му раније није
Цецо, навикле смо се да се лепимо за овакве, покушавамо да поправимо нешто што је на свет дошло „покварено”. Тражи здравог мушкарца, посебно психички. То
Воз је јурио кањоном уз брзу, моћну ријеку. Пруга није много кривудала, већ је честим мостовима прелазила с једне обале на другу, и бројним тунелима
Била је касна новембарска ноћ. Град је одавно заспао. Млади изгнаници у мотелу и пљусак чинили су ноћ магичном. Доктор Илинов, познати лекар и научник,
„Изволи, младићу, попиј мало воде.” Попио је воду наискап, уплашено и брзо. Док смо га испитивали, чинило ми се да је бунцао. Причао је о
Фернандо је полако корачао улицом која се завршавала малим тргом са неколико дрвених клупа наслоњених на стабла старих липа. Корак му је истовремено и чврст
И даље је сања иако је прошло већ 10 година. У почетку му је друштво правила само црна маца коју је тражила на самрти, и
Преподне, после доручка. Предшколска установа, ту, одмах иза ћошка, мало ниже низ улицу. Поред је пекара где купујете кифле и остала пецива пре посла. Зграда
Батерија на њеном сату је стала, било је девет. Али она то није знала. Лежао је покрај ње. Мерио јој пулс и додавао свој. Чуо
„Буди моја река”, рекао је. „А где ми је извор?”, питала је. Ништа јој није одговорио, само ју је узео за руку и кренула је
Дође ми тако ноћас у сан деда Драгомир, прадеда по мајци. Сан почиње тако што идем ја уз нашу реку Власину, између села Орах и
Седео је у својој омиљеној фотељи у соби пуној дуванског дима. Тај амбијент је био прихватљив за њега. Сваком другом, посебно непушачу, дим би сметао.
Вратим се из смене и не, не могу да спавам, јер мислим о теби, мила моја. Мислим и осећам и бесмисао и ништавило. Осећам бес
Сиве очи, његовог хаскија који је седео на сувозачевом седишту питомо су га гледале док је он упорно покушавао да нађе исте у свакој девојци
Сваки крај, свако село имало је неку своју легенду или народно предање које се годинама преносило са колена на колено или деценијама, па чак и
Сједио је на свом мјесту и опуштено листао новине. Поред њега је сједио некакав трговац који је тренутно спавао. Атмосфера у овом дијелу авиона је
Једино је сигурно извесно да су сва предвиђања погрешна, то вам могу компетентно и веродостојно потврдит, као неко ко је то сазнао, рецимо на својој
Стар сам и уморан. Тело ми је оронуло и крхко. Срце је успорило и изгубило усклађен, здрав ритам као да је и оно жељно одмора,
Сутон је одавно завладала… он је ту… Њен прелепи творац. Црни плашт, црна брада, црна коса… У очима црно вече. Тај никад није волео. Тако
Ја сам вила. Родила сам се из росе, на врелим листовима булки. Истовремено су падале кише и грејало сунце, а на небу се појавила дуга
Мој син је раније кренуо у школу. Целу годину! У тој одлуци пресудну улогу је одиграо мој покојни отац. „Упиши га, видиш да му сви
Висока прилика се склупчала на уском сламнатом кревету, са прекривачем до браде. Зима је дошла брзо. Ударила је оштро и јако. Није било снега, али
Милорад Пантелић, учитељ, теткица, домар и ложач у истуреном одељењу наше највеће основне школе, седео је испред кабинета начелника за образовање проучавајући шару на спољној
Пинки је седео поред прозора и гледао како је набујало пролеће освестило дарове дрвећу. Видео је и птице. Чуо је њихову песму. Иако није знао
У маленом месту негде у нашој равници, летњи дани споро теку. Током тих топлих и дугих дана главно место где се преплићу све приче и
Пријатељу мој, Сећате ли се молитве за љубав, која се шапатом изговара у ноћи младог месеца? Ја сам је заборавила. Не треба ми више! Одложила
Обично ноћу навиру сећања, успомене на оне дивне дане када сте само биле моје мале девојчице. Када смо се много љубили, грлили, делили најлепше тренутке.
Било је то почетком седамдесетих година, када су цветали „братство и јединство”, када је небо било плавље а трава зеленија. Мале, плаве, ђачке униформе су
Чудно је то. Стојим између два зида која се протежу испред и иза мене у бесконачност. Раздвојени су тек толико да руке, благо савијене у
Ту ноћ је кишило. Спуштало се низ олуке и добовало о плочник. Улице су биле пусте и мрачне. У даљини се назирала силуета која је
Са пријатељицом из осјечких гимназијских дана таксијем сам се упутила на прославу 50 година матуре, у један ексклузивни ресторан у етно-стилу, на самој обали Драве.
Софија је тог пријатног, пролећног јутра решила да се попне на таван куће у којој живи са својом породицом. Није се тамо пела читаву вечност,
Прочуло се у неком селу, о неком чо’еку из приче, уз причу с колена на колено ишла је прича о приповедачу, који непрестано прича приче
Гледам, тамо, далеко у Kини, тамо, где залазе три Сунца у имену реке: Јангцекјанг, од извора Ђинхај с Тибета, с ког извиру све златне реке
Древна битка из мог сна. Води се борба између два коња. Један крилати и једно ждребе. Боре се за златан кључ. Деца су га украла,
Мачак Гиле, на лутрији је добио бесплатан викенд у хотелу за мачке са свим плаћеним трошковима. – Ово је први корак. Погледала ме је срећа.
„Ееј, шта радиш ту сам у ово доба ноћи?”, упита тридесетогодишњи мушкарац петнаестогодишњег младића који је сједио сам на крову зграде и замишљено гледао дубоко
Диванимо често Веља Суботић и ја. Он стар, болестан и заборављен. Ја, задубљена у прављење споменара по његовој жељи. Била је зима. Веља је песник,
Волим мој Београд. У њему сам рођена, у њему сам одрасла. Познајем све његове тајне. Волим његове ћуди, његову кошаву и северац, вреле тротоаре и
У шиваћој машини Соњине баке живе Крпице. Станују у великој картонској кутији, спуштеној на клацкалицу-папучицу за стопала која окреће гвоздени точак. Он врти каиш, набачен
Када чекаш на семафору, време је бесконачно. Као стајање у месту док живот пролази поред тебе и око тебе са свих страна. Ти стојиш. Можеш
Била си у праву мама, јесен има дивне боје у Црној Трави. Путујем ка твом завичају уз уску долину хитре палнинске реке. Јесен је. Нема
Уверени смо да наше снове, који независно од наше воље, углавном ноћу, испуњавају празнину времена која нам је дата за одмор од свакодневних додира са
Средњи Банат. Рано пролеће. Салаш у сеоском атару. Равница. Свитање зоре. Месец високо на небу, огледа се у малој мочвари, обраслој трском и шеваром. Вода
„Зашто ја не бих побегао од свега?”, упитао се те вечери док је кроз прозор гледао у пун месец који се помаљао иза црних облака.
Ујна каже да се гуштери ноћу увлаче у пукотине зидова да сачувају топлоту коју су током дана на сунцу сакупили. Лежимо Мајда и ја у
„Кажем да ми нећеш веровати… Уствари, и нема шта да ми верујеш, јер се то десило и мораћеш да све чујеш… Кад кажем да ми
Босна Сребрена, XVII вијек… У једном од фрањевачких самостана Постоје тренуци у које се не смије дирати нити их прекидати. То су сусретања у
Био је то један од оних влажних јануарских дана, кад болешљиву децу не пуштају напоље да се опет не разболе. Мама је с празним кофама
Седела је главом погнутом над радним столом и посматрала празан лист папира пред собом. Површина беле хартије је упијала и у исто време одбијала зраке
Преко ноћи постао сам пас луталица. Тешим се, та нисам једини; има нас оваквих јадних на све стране. Ет’, сад свако под овом капом небеском
Ја сам Иво Андрић. Избјеглица из Босне. Мој велики проблем је што у изузетно стресним ситуацијама увијек изаберем најгоре рјешење. Страх ми блокира разум и
Упекла звезда од јутра. У солитеру, у станчићу на деветом спрату врућ ваздух виси под таваницом. Не помаже ни промаја, ни зелене платнене ролетне, ни