
Митолошка фикција
Per amica silentia Lunae?
per amica silentia Lunae?[1] И не беше те вечери баш silentia amica[2] месеца, као код Вергилија; пре је то било његово тајанствено, заокругљено ћутање. А
per amica silentia Lunae?[1] И не беше те вечери баш silentia amica[2] месеца, као код Вергилија; пре је то било његово тајанствено, заокругљено ћутање. А
Аполон и Арес су се одмалена надметали у свему, таква су браћа. Лук и стрела, ко више одапиње, у трчању, а када су одрасли, ко
Миливоје је скинуо похабану капу, дар од покојног оца, како би размрсио густу косу и некако одагнао бриге и журбу. Каснио је дебело. Цео дан
Гледам, тамо, далеко у Kини, тамо, где залазе три Сунца у имену реке: Јангцекјанг, од извора Ђинхај с Тибета, с ког извиру све златне реке