Фолклорни хорор
Закон природе
Наше село не бејаше баш право село… Мада смо га селом звали… Данас би за њ већем рекли засеок. Више то бејаше пут који је
Ивана Алексић
Фолклорни хорор
Фолклорни хорор
Водењак
Тек бијах у школу пошао кадно се то збило. Сјећање на тај дан ми је остало урезано занавјек и вјеки вјекова. Бијаше то баш ондак
Ивана Алексић
Фолклорни хорор
Село Весело
У Веселом селу, мештани су имали проблем са вранама. Спуштале би се на усеве и зобале им семење. Решење су нашли у страшилу. На сред
Никола Спасенић
Фолклорни хорор
Пасик
У нашему крају, међ’ брдима која парају небо и шумом кроз коју свјетлост слабо пробија, сви живјесмо некако богобојажљиво, поштујући и природу и Бога. И
Ивана Алексић
Фолклорни хорор
Шапатник
„Није ваљда да верујете у бапске приче”, гласила је порука додатно украшена сличицама духова и смајлијима који плачу од смеха, коју је Милош послао у
Катарина Кукурузовић
Фолклорни хорор
Крвави извор Пливе
Било је то једне јулске ноћи, не сјећам се тачно које године. Био сам тек дијете. Клинац препун радозналости и бунта. Мој стари деда поведе
Тамара Драгић
Фолклорни хорор
Камени луг
Зовем се Сава и данас је мој 20. рођендан. Сви моји пријатељи су мртви, а и ја ћу им се вјероватно придружити веома брзо. Село
Божо Никчевић
Фолклорни хорор
Клетва влашке магије
Поново сам сањао исти сан; исти људи, иста улица, иста песма. Кретали су се у кругу, њихови покрети су синхронизовани, као да их невидљива рука
Радмила Стојадиновић
Фолклорни хорор
Чесма
Летња спарна ноћ. На државној чесми, на раскршћу код цркве, дуго већ испумпавам воду да што хладнију наспем у лимени бокал. Црквени сат почиње да
Златомир Алексић
Фолклорни хорор
Веровања и заблуде
(има ли белих вила, осиња, у нашим крајевима – лична искуства) У нашим крајевима, готове да нема куће, у којој се није говорило о „белим
Снежана Ђурић
Фолклорни хорор
Осотиње
Сваки крај, свако село имало је неку своју легенду или народно предање које се годинама преносило са колена на колено или деценијама, па чак и
Срђан Николић
Фолклорни хорор
2035. Божић
Три Цвијета је између дланова и покривљених прстију нежно трљала две велике, лепе шљиве, желећи да их поклони унуци газдарице мотела поред којег је
Душан Лопушина