О пројекту
Поштовани аутори и љубитељи кратких прича
Овај сајт је нов пројекат који омогућава афирмисаним и неафирмисаним писцима кратких прича да објављују своје радове у електронском формату. Предност је у томе што аутори могу једноставније и брже да врше дистрибуцију својих дела међу читаоцима, и тако стекну популарност која им може помоћи у озбиљнијим подухватима.
Конкурси
Објављивање кратких прича афирмисаних и неафирмисаних аутора у електронском формату
Потпуно нов пројекат за промоцију и популарисање форме кратких прича. Ослушкивали смо читаоце и на основу добијених информација дошли смо до закључка да су кратке приче прилагођене читаоцима овог савременог и брзог начина живота. Кратке приче су захвалне због тога што није потребно одвајати превише времена за читање квалитетног штива, што је читалац увек у корак са модерним стиловима писања и причања, и што су у кратким причама садржани различити жанрови. Кратке приче су захвалне и за писце који воле да експериметнишу са жанровима, и који воле да на брз и ефикасан начин преносе поруке и размишљања публици.
Конкурс кратких прича које ће бити објављене у електронском формату на званичном сајту.
Најчитаније
Погледајте неке од најчитанијих прича
Погледајте неке од кратких прича које су се већ истакле по броју читања а на основу анализе посећености сајта.
Вечера за идиоте
Професора сам упознао сасвим случајно. Мислим да је била у питању нека досадна вечера на коју смо обојица били позвани. Седео је преко пута мене. Распоред седења је био брижљиво испланиран још недељу дана раније. Ваљда је то јако битно? Одмах сам по његовом изразу лица видео да се смртно
Дође и ти пред Бога
На врлетној планини Сомини у каменом Херцеговачком кадилуку, живи скромни домаћин Мијајло са браћом и својих пет синова. Мијајло је атавистичког изгледа, снажних кошчатих прстију, обрањених руку, развијених дугачких рамена, примјетно црвеног лица и изражене снажне горштачке вилице. Његови густи, црни бркови, лику дају отмени и хладно суров изглед попут
Срећа у неочекиваном
Са поласком у школу се све променило. Мама ме је одвела на систематски преглед где су ми установили диоптрију и дали ми наочари које је требало увек да носим. Постала сам потиштена и тужна, повлачила сам се у себе сваким даном све више. Мама ме је тешила говорећи да је
Зрно наде
О теби сам маштала данима, месецима, па и годинама. Стварала сам те у диму цигарете, у машти ти састављала лик, и такву те заволела. Тешко је машту увести у стварност. Превелика жеља за твојим додиром је дала резултате. Спасоносне две црте на тесту трудноће, мом су животу дале смисао. Чувала
Ова ноћ је знала
Ова ноћ је знала. Зато што је дан пре ње био у једном тренутку тамо према вечности црвене боје, никад такао црвен. Знала сам да ме ноћ зове, да ме ти мила моја зовеш. Сакупила сам сваки атом снаге, јер сам знала зашто ме зовеш. И идем ка теби, и
Анђео на земљи
Вратим се из смене и не, не могу да спавам, јер мислим о теби, мила моја. Мислим и осећам и бесмисао и ништавило. Осећам бес и неправду, зашто баш ти, ти тако мило и драго дете, само дете. „Сваки идеал света, не вреде сузе једног детета” – Ф. Достојевски. А
"Кратке приче су малени прозор ка другим световима и другим мислима и сновима. Оне су путовања која можете направити до друге стране свемира, а ипак се на време вратити назад на вечеру." ~ Нил Гејман
Препорука
Још неке од прича које Вам се могу допасти
Неке од кратких прича које свакако не би требало заобићи.
Магла
Мали просјак стоји пред мирисним колачима у излогу посластичарнице. Пред гладним очима неко је иза стакла ређао слатке ђаконије: марципани, сахар торта, бајадере, пуслице, ораснице, гурабије… Забављало га је да посматра како се сваки пут кад износи пуну тацну, оне очи зацакле и овлаже се, и мршаве шачице прстима крену ка
Мама, где ћу ја данас спавати?
Било је то врашки дуго, топло, ужарено лето 2008. године. Кроз суво и чисто стакло тамноцрвених кола видео сам малог, плавокосог Зорана како разочарано, тужно и збуњено гледа у правцу куће у којој је напунио тек две године живота. Из светлоплавих, бистрих и невиних дечијих очију лиле су крупне сузе
БродоЛом
Растрзани петодневним мукама, станари зграде „Чешаљ” могу коначно да одахну и да се преко викенда посвете туђим проблемима. Радост крију, али се она осећа у ваздуху; ето, имаће дивну представу, биће на неколико сати избачени из учмалости. У безгласју, где све посрће и пада, две особе се заувек растају. *
Зато што сам твоја
Возим се сатима уназад. Нисам хтела авионом, желим да о свему добро размислим док путујем код деде. Воз лагано клизи шинама, смењују се њиве, пашњаци, шуме и пропланци. Гледам и трудим се да сваки детаљ упамтим, како бих то пренела на платно. Поред мене је комплетан прибор за сликање, све
Покајање
Лавеж паса је био једини звук који је реметио његову тишину. Једна дрвена столица и кревет са излизаним душеком, и некад, бело окречени зидови су били део његове свакодневнице. Слушајући тај једини звук који је долазио издалека, звук гласног отпора заточеништву племенитих животиња, у њему се по ко зна који
Као да су ноћи вечне
Домска деца су у девет одлазила на спавања. Дежурна васпитачица је мрзовољно пришла кревету. Који је за вас разапет био, одјекивало је у мислима мале Катице. Васпитачица се нагнула према њој и опазила да око врата има посребрен ланчић, на којем је привесак било распело. Једним самим покретом јој је