
Необична фикција
Освета
Причам ово у грчу. Ноћне мȍре ми угрожавају здравље. Неиспаван сам. Исти сан ме прогања већ ко зна колико ноћи заредом. Тачније: претходни сан се

Причам ово у грчу. Ноћне мȍре ми угрожавају здравље. Неиспаван сам. Исти сан ме прогања већ ко зна колико ноћи заредом. Тачније: претходни сан се

Заболело га је сазнање да је тек данас схватио да у ствари жали што је икад до његовог села стигла цивилизација, осветљење, асфалтирани друмови, телевизија,

– Не застајкујте, децо. Не смете да станете. Идемо. Крећите се. – Али, мама?… – Без „али”. Зар да нас стигну? Никако, мили. Не клоните. Гледајте шуме.

После двадесет пет и кусур година од како поставих плочице у предсобљу летњег нам дома, коначно ми „дође” да плочице исфугујем. Моја госпа реч није