Фрањо Франчич (1958, Љубљана) је песник, прозаиста, писац за децу и драмски писац.
Преводилац, из јужнослованских језика је превео преко 50 автора и 400 песама:
- Velika antologija novije južnoslovanske poezije: Videla sem pesem, Мариборска литерарна дружба, 2013.
- Антологија новије македонске поезије: Отроци сонца, Винсет графика, Скопје, 2014.
- Тореј гремо ми на каво, М. Јакшић, Влајић, В. Благојевић, С. Петровић
- Ko me pokličeš iz večnosti – Radovan Vlahović, Mala antologija novejše srbske poezije
- Hiša iz kart, Olga Lalić-Krowicka
- Сончица, Оливера Доцевска
- Pripoveduje se mi: srbske kratke zgodbe, БКЦ Ново Милошево, 2014.
- Домовина, бледа мати, Интелекта, Ваљево 2012, Балкански књижевни гласник, 2008, World Media Art, 2013. (Превод на србски)
- ОНО, Културни центар Пожаревац, 2014.
Фрањо Франчич који је део своје младости провео у поправном заводу где се изучио за галванизера, касније је студирао на Вишој школи за социјалне раднике у Љубљани, и успешно је завршио. Од почетка осамдесетих година живи као слободни писац у Истри.
Аутор је више од 50 књига – романа, збирка кратких прича, песничких збирки, драмских текстова и радио-драма, као и књига за децу и омладину. Пише и сатиру, сценарије, радиофонске игре….
Дебитовао је 1984. године књигом прича „Еготрип”, а 1986. је објавио свој први роман „Домовина, бледа мати”.
И, као што наводи словеначки критичар и писац Денис Пониж, већ те прве Франчичеве књиге, које „сежу у ране осамдесете године прошлог века и отварају тада забрањене теме”, уздрмале су словеначку књижевну јавност.
Негде у том периоду је Фрањо напустио Љубљану и одселио се у Истру, „на привремено ослобођену територију, која делује као мелем на рањену душу његових јунака”, написао је један од критичара.
Како, на крају преведене књиге, саставити биографију писца, чија је већина књига и те како искрено и непотворено огледало његове бурне биографије? Уз то, писца, чија би само библиографска јединица објављених књига заузела две стране? Од чега почети и где завршити?
Избор из дела: „Не”, кратке приче, 1986; „Јеб”, роман, 1988; „Милостни стрел – Оргија”, кратка проза, 1989; „Кловнова обзорја”, песме, 1990; „Sovraštvo”, роман, 1993; „Začasno osvobojeno ozemlje”, песме, 1992; „Беле смрти”, кратка проза, 1994; „Мале војне”, кратка проза, 1994; „Poševni stolp v Pisi”, кратка проза, 1995; „Шкорпијонова балада”, роман, 1995; „Otroštvo”, кратка проза, 1996; „Dobro jutro Charles Bukowski!”, збирка еротских прича; „Јаночка”, песме, 2000; књига за децу „Hvalnica sončnicam”, 2002; „Ljubezni in sovraštva”, 2002; „Za vse boš plačal”, хумореске, 2006; „Barufa in kažin”, хумореске, 2005; „Trkaj, trkaj na nebeška vrata”, изабрана проза, 2006; „Za vse boš plačal, Ne spominjam se”, кратка проза, 2006; „Ledeni ogenj resničnosti”, роман, 2006; „Kje se ksrijejo metulji pred dežje”, 2009, „Hipo” 2010; „Neko naplamsko jutro, ko kri zalije sanje”, песми 2009; „Домовина, бледа мати”, БКГ 2009, 3D+, 2010, Интелекта, Ваљево, 2012; „Где се скривају лептири од кише”, 2011; „Разврат самоће”, 2010; „Волео бих да зауставим време”, 2008, итд.
Превођен је на многе језике, посебно на немачки – 30 превода на десет страних језика.
Добио је награду за поезију часописа „Младика”, 1989. године, а 1986. године награду „Злата птица” за роман „Домовина, бледа мати”, као и награду града „Пирана” за укупно стваралаштво, више награда у Аустрији, Schwanenstadt 2009, 2011, 2012, Radio Trieste – а, више од 30 награда на конкурсима у Италији, Аустрији, Србији….
Све остало је ионако записано у његовим књигама.
Јер се све у човјековом животу, испуњеном самоћом, страхом, насиљем и смрћу, исказује привременим. А управо у тој привремености, како Франчич сам каже, „свако познаје само сопствени круг пакла”.
