
Савремена књижевна фикција
Земља за моје босе ноге
Одувек сам волела равницу. Како зароним у оне сунцокрете, све тамно из мене исцури моментално. Давила сам све око себе како ћу једног дана да
Одувек сам волела равницу. Како зароним у оне сунцокрете, све тамно из мене исцури моментално. Давила сам све око себе како ћу једног дана да
– Аман, дете, верујеш ли ти у нешто? – пита ме баба. Од Београда до бабине старе куће треба ми сат вожње. Остала је овде
Касно летње поподне увијало се око сиве црквене порте, па лењо, преко сивог брега, спуштало низ прашњав и сив сеоски друм. Нигде живе душе. Ниоткуда