– А, да ниси мало више потегао оне твоје домаће кајсијеваче па ти се причинило, од ноћних сенки и титраја звезда?
– Кад сам их видео био сам млад и нисам пио алкохол.
Одговарао би Благоје, благим тоном у складу са именом које му кум на крштењу, показало се касније по кумчетовом карактеру, по промисли Божијој даo.
– Можда су то биле роде? – подсмешљиво би питали други.
– Нису – благо би, неувредивши се и трудећи се да не увреди саговорнике, одговорио Благоје.
У цркву, у његовом родном селу, на празник Преображења Господњег одвајкада долази много људи болесних, или раслабљених некаквим теретом на души да у тиховању пробдeју ноћ и од Бога измоле олакшање својих мука. Једне такве ноћи Благоје је седећи у порти, тако je тврдио, видео како анђели слећу на црквени торањ.
Последње што је Благоје својим благим гласом рекао породици, која је очекујући тај тренутак била окупљена око његове болесничке постеље, било је:
– Ево их! Сад можете сви да их видите.
Но, и даље има оних који се питају:
– Кога је Благоје те ноћи видео?
