Савремена фикција
Ова ноћ је знала
Ова ноћ је знала. Зато што је дан пре ње био у једном тренутку тамо према вечности црвене боје, никад такао црвен. Знала сам да
Ова ноћ је знала. Зато што је дан пре ње био у једном тренутку тамо према вечности црвене боје, никад такао црвен. Знала сам да
Господин Јован је тужан седео за столом мрачне кухиње руку заривених у косу, и нетремице посматао екран лап-топа. Није дисао. Његове дубоке бразде на образима
Дође ми тако ноћас у сан деда Драгомир, прадеда по мајци. Сан почиње тако што идем ја уз нашу реку Власину, између села Орах и