Сутон је одавно завладала… он је ту… Њен прелепи творац. Црни плашт, црна брада, црна коса… У очима црно вече. Тај никад није волео. Тако бар кажу.
Али, шта је он заправо? Лепи крвопија? Зар то постоји?
Дарина није веровала све до те вечери. Црн попут ноћи… осмех ђавола…
Крвопија се заљубио…
Дарина је била једина чијој је крви одолео… Свестан тога да је зло, желео је да га се не боји… Желео је да је воли, али је жеђ била превелика.
Дарина је дубоко у себи знала да гаји осећања према њему. Али да, бојала га се. Шта ће рећи свет? Продати душу ђаволу није опција…
Дарк, тако се наш лепи крвопија звао. И знате шта? Круже гласине да је оженио Дарину и поклонио јој вечну младост. Могу ли чудовишта да воле, запитајте се…
