Митолошка фантастика
Пигмалион – Острво
Доспео је негде, није знао ни сам где. Око њега је био камен, прах, земља, жега је била огромна. Налазио се на неком несвакидашњем месту,
Radovi na tehničkom unapređenju portala u toku. Molimo za malo strpljenja dok se ne završe.
|
Доспео је негде, није знао ни сам где. Око њега је био камен, прах, земља, жега је била огромна. Налазио се на неком несвакидашњем месту,
Аполон и Арес су се одмалена надметали у свему, таква су браћа. Лук и стрела, ко више одапиње, у трчању, а када су одрасли, ко
Пигмалиону су очи биле крваве и беснео је. Одједанпут руке и очи су сијале, бљештала је ватра. Ватреним шакама ухвати Ареса за врат. Поче да
Прошло је дуго времена од последње јуначке приче и борбе у кући Соколића. Време ратова је прошло. Потомци су од замка направили музеј, а манастир
Лежао је непомично у трави, обливен крвљу, исцрпљен, преморен и уморан од свега, сунце га је шибало по образима и пресијавало се од његовог штита