
Савремени трагични реализам
Права љубав
Лепа као тог јутра нисам била ни на матурској ни на апсолвентској забави. Ни за један посебан излазак. Никада. Свакако не на дан свог венчања,

Лепа као тог јутра нисам била ни на матурској ни на апсолвентској забави. Ни за један посебан излазак. Никада. Свакако не на дан свог венчања,

Огледало је посребрено и скупо. Једно од оних старинских што се клате на држачима, огромно, стајаће. Очарава чистотом и дубином слика, привлачи као да дарује

Ноћ, опет ноћ. Дигиталац крај узглавља показује још многе сате бдења, малу вечност пре свитања. Ноћ је мој посао. Извор сете и средстава за живот.

Звали су ме у станицу. Јутрос. Због Фредерика. Сазнала сам да је нестао и да испитују све који су га познавали. „Немам шта да испричам”,