
Готичка фикција
Под месечином
Огледало је посребрено и скупо. Једно од оних старинских што се клате на држачима, огромно, стајаће. Очарава чистотом и дубином слика, привлачи као да дарује
Огледало је посребрено и скупо. Једно од оних старинских што се клате на држачима, огромно, стајаће. Очарава чистотом и дубином слика, привлачи као да дарује
Ноћ, опет ноћ. Дигиталац крај узглавља показује још многе сате бдења, малу вечност пре свитања. Ноћ је мој посао. Извор сете и средстава за живот.
Звали су ме у станицу. Јутрос. Због Фредерика. Сазнала сам да је нестао и да испитују све који су га познавали. „Немам шта да испричам”,