Ја сам Иво Андрић. Избјеглица из Босне.
Мој велики проблем је што у изузетно стресним ситуацијама увијек изаберем најгоре рјешење.
Страх ми блокира разум и логично размишљање, шта ли. То се десило и у овом посљедњем рату у Босни. Умјесто да из Босне бјежим према Западу ја сам запуцао према Истоку и нисам стигао даље од Србије.
До сада сам се некако сналазио да бих преживио. Радим што раде и сви остали. Сви шверцују бензин и цигарете. Шверцујем и ја. Сви дилују девизе. Дилујем и ја. И све тако редом…
И сада, кад су сви почели да пишу књиге, написао сам и ја једну. Роман. Говори о османлијској владавини у овом нашим крајевима… Како је један наш дјечак, кога су Турци отели и одвели у Турску, постао велики везир Мехмед паша Соколовић, и како је изградио велики мост на дивљој Дрини као своју задужбину и поклон родном крају. Роману сам дао назив „На Дрини ћуприја”.
Већина издавача ми ништа није одговорила. Немају основно кућно васпитање да кад те човјек нешто пита, да му на то одговориш. Они што су ме удостојили одговором су ми рекли да се сада појављују неки нови погледи на дио наше историје који је обухваћен мојим романом. Тако је бачено ново свјетло на лик и дјело Мехмед паше Соколовића, и дошло се до поузданих сазнања да он није отет и насилно одведен у Турску него да је, заједно са родитељима, љетовао у Кушадасију и просто се заљубио у Турску, њено море, њене људе, обичаје и културу. Зато је и одлучио да у Турској упише прво нижу, а онда и вишу војну школу… Све остало се зна.
Кад сам то чуо, потпуно сам дигао руке и од романа и од његовог штампања.
Али ђаво не спава. Мој роман је некако доспио до руку људи из једне овдашње телевизијске куће са националном фреквенцијом. Одмах су ме пријатељски посавјетовали да се манем књижевности и сличних будалаштина.
„Коме то треба? Ко данас још нешто чита осим новина, а и њих читају преко нета… ” И све тако…
А онда су изашли са конкретним приједлогом. Да за њих напишем тв серију „турску, а нашу”, пошто виде „да владам том материјом па је штета то не искористити”.
Шокирао сам се! Шокирао!
А пошто сам већ на почетку рекао да се не сналазим баш најбоље у шокантним ситуацијама, ево, сад нисам паметан шта да радим.
