Ближила се Божићна ноћ. Улице су биле заробљене у њежноме бијелом мантилу, сасвим тихо пуцкетајући студеним прапорцима. Велико језеро покрај шуме било је под ледом, а из шуме се чуо само покоји фијук вјетра што пролази кроз, још увијек зелене гране, старих борова. А испред кућа, блистале су свијетле лампице које су мамиле позорност пролазника. Испред једне такве куће, на степенику је сједио један плавокоси дјечак. Замишљено је гледао у своје руке у којима је држао малу трумпету. Неко вријеме је тако замишљено гледао у свој музички инструмент, а затим је уздахнуо и дунуо у њу. Чим је дунуо у њу, улицом се проломио заглушујићи звук. Дјечак се уплашио. Мало је причекао, па опет дунуо у трумпету, али се узалудно трудио, јер му се трумпета више никако није могла огласити.
– Како ћу сада мами, тати и сестри одсвирати своју божићну пјесму? – кроз сузе је прошапутао дјечак. Затим је устао и пошао да тражи некога ко ће му помоћи.
Иде он тако по стази бијелој, а наједном нека га свијетлост заслијепи и он мало подиже главу. Погледа, а оно на небу златан Мјесец са својом дјевојком, звијездом репатицом, сјајном као и он, у златним кочијама. То иде Мјесец у походе са репатицом Сјајлом и бичује бакарне коње ватрених грива. Видје Мјесец дјечака, да сам иде, а већ вече, па заустави кочије и изађе пред њега са Сјаjлом.
– Шта радиш овдје сам на Божићно вече? – упита га Мјесец.
– Тражим, некога, да ми поправи трумпету, да могу породици пјесму да одсвирам.
Мјесец и репатица му на то одговорише само:
– Боље се кани своје замисли, мали. Од свирке нико ништа није добио.
Дјечак се ражалости и пође даље стазицом, а Мјесец и Сјајла одјездише некуда у кочијама.
Ишао је он даље, и даље, па угледа на чистини дрво сјајно као сребро, а на њему кућицу од снијега и леда, а испред ње са огледалцетом шепури се дама Леденица. Шминка се она ужурбано тако, по лицу плавкасти сјај маже. Дјечак је поздрави, а она му чак и не узврати.
Дјечак и њу у нади замоли за помоћ, али и она му само рече:
– Не могу ти помоћи, у великој сам журби, идем на бал код Леденка.
Дјечак је схватио да му ни ту нико неће помоћи и да само смета, па је пошао даље и ускоро је на брежуљку угледао дворац од леда, снијега и стакла који се сијао као велики прозрачни драгуљ.
Док је тако опчињено гледао у величанствене дворе, примјетио је да га са прозора неко гледа, а то је био мрзовољни Мраз који није много волио дјецу.
Тог дана био је нервозан и почео је дувати. Ускоро, дјечака је понио вртлог снијега који га је дуго превртао и носио све док се није зауставио и бацио дјечака баш поред онога залеђеног језера покрај шуме. Дјечаку је било много жао што му нико не жели помоћи. Тада је једна дјечакова суза капнула у језеро. Од тога се оно пробудило и упитало дјечака шта се догодило.
– Моја трумпета не ради и пошао сам тражити помоћ, али сви су ме одбацили. Чак и Мраз. Нико ме не воли, а ја само желим уљепшати Божић својој породици.
Језеро је саслушало дјечакове ријечи, а затим је зазвиждало неколико пута и до њега су долетјела два смеђа врапца. Језеро им рече:
– Молим вас, птичице, поручите принцези Пахуљици да брзо дође јер је овдје један добри дјечак ком треба помоћи.
Након што су отишли, врапци су се ускоро вратили у пратњи принцезе Пахуљице, Мјесеца, Сјајле, Леденице и Мраза.
Принцеза Пахуљица је прозвала дјечака да исприча све како је било, што је дјечак и учинио. Након краћег разговора са дјечаком, принцеза се љутито окренула Мразу и осталима. Зато што нисте били добри и нисте хтјели помоћи овоме добром дјетету по свим правилима и законима требала бих вас пријавити својој тетки Зими.
Тачније, твојој жени Мразе, директорки хладноће, али ако се извините овом дјечаку и помогнете му, можда вас ослободим те казне. Мраз, Мјесец и остали нису имали избора. Извинили су се дјечаку и почели се договарати како ће му помоћи.
Дјечака је мало бринуло њихово силно договарање, што је принцеза и примијетила. Благо се насмијала дјечаку и рекла:
– Ништа се не брини и иди кући. Чим почнеш дувати у трубу чаролија ће почети.
Тако је и било.
Чим је започео прве тактове његова трумпета постала је нова и златна као Сунце. Музика и танки звуци те трумпете били су тако њежни и лијепи као из бајке. Ти дивни звуци стварали су прави угођај и идилу за свачије ухо.
Дјечакова музика свима је уљепшала Божић.
И од тада сваке зиме, дјечак са том дивном музиком дочекује своје пријатеље, без којих би његов чаробни успјех остао само неостварена дјечија жеља.
