У једном сеоцету, у једној малој и шашавој кућици, живио је мачак по имену Миц.
Миц је био авантуриста и одувијек је желио да упозна свијет. Обожавао је природу, градове, путовања, разне туристичке атракције, али можда највише своје топле вунене чарапе које му је исплела његова бака коју је много, много волио.
Већина пријатеља га је презирала због свега тога. Сматрали су га дјетињастим. Но, једна његова пријатељица није. То је била мачка по имену Нина. Нина је такође била авантуриста, и веома велики сањар, и у потпуности је разумјела Мица. Њих двоје били су дивни, срећни и нераздвојни пријатељи, али једнога дана десило се нешто страшно: Мицу су нестале његове омиљене вунене чарапе.
Тражио их је посвуда, испод кревета, у ладицама, у кутији, испод јастука и гдје још све не, тражио их је и дан и ноћ, али их није нашао.
Од тада је стално плакао. Његов авантуристички дух, оптимизам и весеље, чинило се, заувијек су нестали. Његова пријатељица Нина дошла је да га утјеши. Он је престао плакати, али је и даље био тужан и тмуран као кишни дан. Размишљао је само како ће пронаћи своје чарапе. Размишљао је, размишљао и на крају је одлучио: обићиће цијели свијет и пронаћи своје чарапе. Затим је, чим се одлучио, узео кофер с тавана који је био скоро пун, у њега је угурао још неке стварчице, а затим је, одлучно, одлучније него икада, пошао у потрагу за својим чарапама.
Обишао је цијели свијет, али узалудно се трудио. Није пронашао своје чарапе, али се могао похвалити фоткама и сувенирима које је сакупио током свог свјетског путовања, као и спознајом нових мјеста и обичаја.
На крају свог путовања посјетио је још једно мјесто, а оно је било ни мање, ни више него прекрасни Париз – један од најпознатијих градова на цијелој планети. У Паризу је упознао туристичког водича мачка Микоса и обожаватељку моде, шармантну и профињену мацу Ленору. Они су Мицу објаснили све о Паризу. Показали су му важна мјеста, одвели су га у најбољи ресторан и на крају му показали и величанствени Ајфелов торањ. Мица је то импресионирало и његов авантуристички дух почео му се полако враћати и Миц је умало заборавио и зашто је дошао у Париз.
Јутро је дочекао у пријатној хотелској соби у елегантном Паришком шику.
Микос и Ленора су га прошлог дана, након завршетка обиласка Париза смјестили у тај хотел, а који је био један од бољих у Паризу. Када је све спремио, Миц се поздравио са Микосом и Ленором и одлучио је да, прије одласка још мало прошета улицама Париза. Шетајући поред неколико излога угледао је блиставу огрлицу. Изгледала је као да је достојна само принцези, а поред ње, на малом сталку, стајале су двије сјајне минђуше. Миц се тада сјетио Нине.
Истина, много ју је волио и био је заљубљен у њу. Наједном желио је то и исказати. Ушао је у продавницу и купио накит, и замолио да се запакује у лијепу кутијицу као поклон за Нину. Након тога вратио се у хотел по ствари и првим авионом отишао кући.
Чим се вратио, опет се сјетио својих чарапа и опет га је ухватила туга. Тада је почео отпакивати кофер… и, гле чуда, на дну кофера је пронашао своје чарапе!
Миц је био пресрећан и много зачућен. Није могао вјеровати својим очима.
Мало касније је отишао да Нини преда поклон. Нина се јако развеселила Мицовом доласку и много јој се свидио поклон. Када јој је Миц показао фотографије са путовања Нини је то било стварно невјероватно, а најсмјешније јој је било када је Миц испричао гдје је на крају пронашао чарапе.
За Мица и Нину био је то предиван дан пун изненађења.
Од тада Миц и Нина живе срећно и заједно, и од тада их сви поштују схвативши колика је моћ упорности и пријатељства.
