Поправка

Јутрос устанем мало касније него обично, што је необично. Током јутарњих активности, зазвони телефон и стрефи ме још једна необичност. Јутарњи женски глас вели:

– Добро јутро, је ли то Јован електричар?

– Да, изволите.

– Да ли бисте, мајсторе, могли доћи код мене у стан на једну интервенцију?

– Наравно, али о чему се ради… мислим, хтео бих знати какав проблем имате?

– Па, видите, ја бих хтела да ми нешто покварите.

– Како?! Како то мислите, да вам покварим, ваљда да вам поправим? Да нисте можда…

– Не, није грешка. Ја бих хтела да ми нешто покварите, наравно, платићу као да сте поправили.

– У реду, слушам вас.

– Видите, овако: имам усисивач с којим се служим већ двадесет и више година, тачније, добила сам га као свадбени поклон. Тај усисивач не бих мењала за све ове нове турбо, водене, роботске или антиалергијске усисиваче, разне парочистаче, и тако даље. Он ради савршено и ја сам презадовољна његовим радом.

– Хм! Па, у чему је онда проблем?

– Проблем је у томе што сам његов кабл, једном… скоро, повукла мало јаче и нешто је у њему кврцнуло.

– Значи, треба да поправим тај механички део усисивача и…

– Не, не треба ми поправка. Дакле, откада се десио тај кврц у њему, кабл се неконтролисано сâм увлачи у усисивач и отежава ми рад. Мени сада треба да се поквари тај механизам који увлачи кабл.

– Али, кабл ће вам свеједно бити увек ван усисивача, сметаће вам и мораћете га…

– Мени тако одговара. Да ли прихватате посао?

– Реците ми адресу, долазим за двадесетак минута.

Након тога, узео сам неопходан алат, сео у ауто и кренуо пут адресе, где бих требао нешто поправити… или покварити да би било поправљено… ни сам не знам. И у мени се десио неки кврц!

Подели причу:

ПРЕПОРУЧУЈЕМО:

Фолклорни хорор

Водењак

Тек бијах у школу пошао кадно се то збило. Сјећање на тај дан ми је остало урезано занавјек и вјеки

Настави...
Егзистенцијалистички хорор

Сигурно сам мртав

Кад сам, најзад, хтио да се пробудим, схватио сам да немам ту моћ. Свуда око мене мрак, не могу да

Настави...

Обавештења о конкурсима