Градски трг био је чаробан. Снег је вејао као никада до тада. По ободу трга биле су постављене дрвене новогодишње кућице. Са звучника су се чуле божићне песме. Клизалиште је као и сваке године било препуно вештих клизача свих генерација.
Сва деца била су усхићена. Ближило се подне и тренутак када ће доћи Деда Мраз и донети пакетиће. Жеља је било много. Деда Мраз је обећао да ће се потрудити да свима који су били добри и испуни жељу. Како је сат откуцао подне и чула се звона из оближње цркве, било је питање тренутка када ће Деда Мраз крочити на бину. Деца су већ увелико заузела своје позиције и у присуству својих родитеља ишчекивала тренутак доделе новогодишњих поклона.
У том тренутку, Шумска Вила, која је стајала на бини, рече:
– Децо, а сада, поздравимо нашег Деда Мраазаааа!
Деца су била одушевљена. Поздравила су га овацијама.
Како је Деда Мраз крочио на бину, сви приметише да баш и није добро расположен.
Сео је на столицу која је ту постављена и почео да плаче.
– Опљачкан сам. Пресрели су ме друмски разбојници и украли све пакетиће. Шта сада да радим?
Плакао је Деда Мраз из свег гласа тако да је цео трг одзвањао.
Нека деца се мало уозбиљише, примирише, док друга почеше на глас да се смеју.
– Хаха… знамо за ову причу. Он као на почетку каже да је опљачкан. Ми као кажемо нееее… и онда он извади поклоне, каже да се ипак шалио и подели свој деци по пакетић. Увек исто. – рече неко дете.
– Децо, ја знам да ово звучи као уобичајен сценарио за новогодишњу представу али ја сам заиста опљачкан. Ја заиста немам нити један једини пакетић код себе.
-Размишљао сам неко време да ли да се уопште појавим пред вама овде на бини али сам онда схватио да би то тек било велико разочарање за вас. И овако је, знам, али сам макар смогао снаге да вам кажем отворено шта је у питању.
Деца почеше да се мрште и љуте. Она што су малочас говорила како је то обично део представе такође се уозбиљише. Деда Мраз настави даље сетно:
– Што би се народски рекло, ја сад могу само да се сликам, са вама. Али буквално.
И то је све. Џакови са поклонима су остали код друмских разбојника. Што се мене тиче, мораћемо да чекамо идућу годину, док не стигну нови.
Потом рече:
– Изволите онда, ко жели макар да се слика са мном, нека дође на бину.
Деца су била љута. Нису била расположена за сликање.
Он настави да плаче и крену да силази са бине. Силазећи, рече:
– Само да знате, иако су ми украли све џакове са поклонима ништа не могу да ураде са њима. Једини начин да се џакови отворе је помоћу кључа који је и даље код мене.
Урадиће све да дођу до њега. Њихов основни циљ је да покупе за себе све поклоне а около ће причати да им је животни сан да вам их баш они уруче уместо мене. Пазите се да не наседнете на превару ако се случајно појаве! – рече Деда Мраз и напусти бину тужан што ни једно дете није хтело макар да се слика са њим.
Родитељи покушаваше на све начине да примире децу објашњавајући упорно како је све то део представе али како пролазише минути а Деда Мраз се није враћао назад да каже да је у питању само добро смишљена шала, и они почеше да губе стрпљење. Шумска Вила стајала је на позорници тужна. У једном моменту приђе ближе публици па рече:
– Знам да све ово личи на Деда Мразову шалу, али, нажалост, овога пута није то у питању. Он је изгледа заиста опљачкан од стране друмских разбојника тако да ће деца ове године остати без пакетића. Поздрављам вас и желим да лепо проведете празнике.
Заврши Шумска Вила свој говор па се повуче у страну.
У том тренутку зачу се хорски плач деце. Била су љута, бесна. Целе године су чекала овај тренутак и сада сазнају да од пакетића нема ништа. Родитељи таман почеше да убеђују децу да ће ипак морати да крену пут својим кућама, нажалост без пакетића, када се зачу неки дубок глас.
– Децоооооо!
– Дечицееее!
– Да ли сте још туууу?
– Даааааааааа! – одговорише сва деца у глас.
– Знали смо да је у питању шала!
– На тренутак смо помислили да је Деда Мраз заиста опљачкан! – почеше узвикивати деца али и родитељи са њима. Осмех поново обасја њихова лица.
У том моменту на бину искочише тројица разбојника који се раширише на три стране бине као да траже нешто. Један је прегледао детаљно под, други је гледао у публику, трећи је гледао у Шумску Вилу. Таман се спремао да нешто каже када га деца предухитрише повицима:
– Где су наши пакетићи?
– Зашто сте опљачкали Деда Мраза?
– Дајте нам поклоне!
У том тренутку један разбојник стаде на сред бине па рече:
– Децо… станите! Полако!
– Ништа не брините. Пакетићи су на сигурном. Није тачно да ћете ове године остати без њих. Сви поклони су код нас. Једина промена је та што нас је Деда Мраз замолио да вам ове године ми уручимо њих. Имао је неку незгоду на путу. Мада, мислим да њега једноставно мрзи да ради. А ми одавно чезнемо за тим да деци уручимо поклоне за Нову годину. Па нам се сада пружила јединствена прилика.
– Ахааа… то није тачно! Ви сте га опљачкали! Знамо све… зачу се опет из публике неко дете.
– Ко вам је то рекао?
– Ја сам им рекла! – зачу се Шумска Вила.
– Ти си им рекла?
– Баш ја.
– Ко си ти?
– Шумска Вила.
– И ти знаш да је Деда Мраз баш опљачкан?
– Знам.
– Ко ти је рекао?
– Не могу да вам кажем!
– Да ли ви знате шта се њему заиста десило на путу?
– Дааааа! Ви сте га опљачкали! – узвикивала су деца.
– То једноставно није истина. Не знам ко вам је и шта причао али очигледно вам није пренео праву истину. Зато ћу вам ја рећи. – рече први разбојник.
– Деда Мраз је возио санке. И толико их је претрпао поклонима да је било питање тренутка када ће се оне преврнути. Када је пролазио поред нас, замислите шта се десило. Нису се санке преврнуле, већ му је пукла гума. Замислите невољу. И онда он нас замоли да узмемо све пакетиће и да вам ми донесемо и уручимо а он је остао да закрпи гуму. И све вас је поздравио.
– То није истина! Санке немају гуму. То сте измислили. Истина је да сте опљачкали Деда Мраза и да је он остао без свих поклона!
Друмски разбојници почеше међусобно да се свађају.
– Јесам ли вам рекао да смислимо нешто боље? Знао сам да су ова деца паметна. А ви, кажи да му је пукла гума, кажи да му је пукла гума, повероваће деца! Шта сад да радимо?!
Тада један други разбојник стаде пред децом па рече:
– Децо, ви сте у праву. Деда Мразу није пукла гума. Једноставно није имао довољно горива да дође до вас санкама. Баш када је пролазио поред нас, остао је без горива. Санке није могао да покрене и онда је нас замолио да вам ми донесемо и уручимо пакетиће! А он је остао да тражи бензинску пумпу. И да, све вас је пуно поздравио!
– Није тачно. Санке иду по снегу без горива. Ви сте њега опљачкали. – зачуше се опет деца из публике.
У том тренутку рече трећи разбојник овој двојици:
– Ја ћу. Препустите мени да објасним. Када не можете вас двојица неспретњаковића да урадите просту и једноставну ствар.
– Децо, пакетићи су код нас. Ми смо са вама. Деда Мраза као што видите нема. Он је нас просто замолио да вам их уручимо. Тако да, ми ћемо то и да урадимо. Али, имамо један проблем. Џакови са пакетићима су закључани. Mи немамо кључ. Деда Мраза смо звали да питамо где је оставио кључ. Не јавља се. И сада сте нам ви потребни да нам помогнете да га пронађемо. Да ли неко од вас можда зна где се кључ налази?
– Неееееее. – зачуше се деца из публике.
– Ми смо претражили санке, гледали смо где год смо могли, једноставно га нема. Да ли је неко од вас можда видео којим случајем Деда Мраза па му је овај рекао где се кључ налази?
– Нееееее. – узвикивала су опет деца.
Шумска Вила је слушала све ово па рече.
– Знам ја где је кључ!
– Ти знаш?
– Да. Само ја знам где је кључ.
– Онда нам реци.
– Хајде да се договоримо овако: Ми знамо да сте ви опљачкали Деда Мраза. Али то сада није толико битно. Битно је да су пакетићи ту. И да ви желите да их поделите деци!
– Тако је! То је једино што ми желимо. – рече један од друмских разбојника па намигну другој двојици.
Шумска Вила настави даље:
– Ви прво донесите џакове са свим пакетићима овде да ми заиста видимо да су они код вас, а ја ћу вам онда рећи где је кључ.
– Хм… то звучи у реду. А да ли ти сигурно знаш где је кључ? – упита један од разбојника.
– Сигурно. Деда Мраза сам срела након што сте га опљачкали и само је мени рекао где га је сакрио. – рече Шумска Вила.
Деца су помно пратила развој догађаја прибојавајући се да она заиста не ода Деда Мраза и каже да се кључ налази код њега и да је он пре само неколико минута сишао са те исте бине.
– Дооообро. Не знам зашто, али мораћемо да ти верујемо. Заправо немамо тренутно друго решење за наш проблем. Али имамо један услов!
– Реците!
– Када добијемо кључ, потребно је да однесемо џакове опет иза бине и да их тамо отворимо. Знате, ми смо понекад неспретни, па не бисмо баш да сви гледају ако се запетљамо па не успемо баш из првог покушаја да отворимо све џакове. Овде ипак има доста света. Смејаће се људи. Нарочито деца. А то бисмо желели да избегнемо.
– Хм… морам да размислим на тренутак. – рече Шумска Вила.
– У реду! Прихвата се ваш услов!
Друмски разбојник врисну од среће па рече другој двојици:
– Донесите џакове са поклонима на бину!
Деца почеше да поскакују од узбуђења и да узвикују:
– Ураааа! Ураааа! Ураааа!
Они кренуше истог тренутка и донесоше велике џакове које су спустили поред Шумске Виле.
– Е сад нам реци где је кључ! – рече један од разбојника.
– Видите ли оно брдо тамо? – рече Вила па показа на неко велико узвишење у даљини.
– Видимо.
– Када стигнете до њега, угледаћете дрворед новогодишњих јелки одмах у подножју. На првој грани на коју наиђете окачен је кључ као новогодишњи украс. Узмите га и решили сте ваш проблем.
– Хаха… Деда Мраз је мислио да ће га тако сакрити и камуфлирати међу осталим украсима. Како је он наиван. Хвала ти вило. – рече први разбојник.
– Колико нам треба до тамо? – упита други.
– Три дана. Ако мало пожурите, можда и два. – рече Вила.
– Идемо! Не губимо време. – рече трећи разбојник. А потом се обрати деци:
– Децо, ви останите ту и чекајте. И чувајте ове џакове са пакетићима. Немојте никоме да дате да им приђе. Ми се враћамо брзо. И онда ћемо да их поделимо! Договорено?
– Дааааааа… рекоше деца у глас.
Како разбојници сиђоше са бине, тако Шумска Вила приђе ближе деци, намигну, па рече:
– Коначно смо их се решили. Ништа не брините. Пакетићи су ту. Треба нам само кључ да отворимо џакове. А он се налази где?
– Код Деда Мразааааа! – узвикнуше деца.
– Тако је! Код Деда Мраза!
– Хоћемо онда да га позовемо да се врати.
– Даааааааа.
– Хајдемо онда заједно.
– Деда Мразеееее! Деда Мразеееее! Деда Мразеееее!
Деда Мраз се појави опет на бини тужан.
– Предомислили сте се? Ипак хоћете да се сликате иако нема ништа од поклона?
– Имааа! Имааа! Имааа!
– Има?! – Деда Мраз се зачуди.
Онда угледа џакове који су стајали поред Шумске Виле.
– Откуда овде моји џакови са поклонима? Они су код вас?!
– Дааааа! Дааааа! Дааааа!
– Како сте их узели од друмских разбојника?
– Деда Мразе, оно што је битно је да смо пакетиће узели а разбојника се решили. Деца су ми много помогла у томе. – започе Вила.
– Али где су они?
– Дуга је то прича. Да кажем да смо их послали на далек пут. Ништа не брини, док се они врате, сва деца ће већ бити својим кућама уживајући у поклонима. Али, да бисмо их уручили, потребан нам је само твој кључ. Да отворимо џакове.
– Па то је одлична вест! Хвала ти Шумска Вило! Хвала и вама децо на помоћи! – рече усхићено Деда Мраз а онда настави даље:
– Онда, не губимо време! Дајте да откључамо џакове па да кренемо са доделом пакетића!
– Да ли можда неко жели и да се слика са мном? – упита Деда Мраз.
– Даааааааааа! Узвикнуше деца углас.
– Хохохо… онда не часимо часа већ почнимо!
Тако се Деда Мразу врати осмех на лице а такође и деци. Она нестрпљиво почеше формирати ред не би ли што пре добила свој пакетић. А друмски разбојници? Они су тек на почетку дугог путовања до дрвореда новогодишњих јелки који заправо уопште не постоји!
