Нисам теоретичар завере, али све ми се чини да ово постаје озбиљно, као да нас неко посматра и одлучује шта ће бити са сваким од нас, помислио је док је слушао најновију вест о детаљима везаним за злочин који је узбуркао јавност.
Док је поправљао свој седећи положај у фотељи испред телевизора, учинило му се да је чуо кратки испрекидани мекани звук. Зауставио је све своје покрете и утишао телевизор. После десетак секунди, звук се поновио.
Ко ли сада куца на врата?, резигнирано помисли, напуштајући удобност фотеље. Лаганим кораком пришао је улазним вратима.
– Моменат! – рече гласно, док је откључавао и ослобађао безбедносне браве и ланце. Додирнувши кваку, помисли да је чудно да неко куца, уместо да позвони. Свеједно, разуверавао се док је отварао врата.
Испред врата није било никога.
Чудно, баш чудно, рече он у себи, зурећи у празнину ходника, док се осветљење није искључило. Он коракну назад у стан…
Ко зна колико дуго су стајала улазна врата полуотворена, док је из празног стана секао танак сноп светлости и чаврљање телевизора из собе…
