Митолошка фантастика
Пигмалион – Острво
Доспео је негде, није знао ни сам где. Око њега је био камен, прах, земља, жега је била огромна. Налазио се на неком несвакидашњем месту,
Radovi na tehničkom unapređenju portala u toku. Molimo za malo strpljenja dok se ne završe.
|
Доспео је негде, није знао ни сам где. Око њега је био камен, прах, земља, жега је била огромна. Налазио се на неком несвакидашњем месту,
Пигмалиону су очи биле крваве и беснео је. Одједанпут руке и очи су сијале, бљештала је ватра. Ватреним шакама ухвати Ареса за врат. Поче да
Сунце је тог дана изгледало другачије док је миловало дечје осмехе. Као и сваког јутра, деца најнижих разреда основне школе су се окупљала око извора,
Прошло је дуго времена од последње јуначке приче и борбе у кући Соколића. Време ратова је прошло. Потомци су од замка направили музеј, а манастир