Те вечери сам имала јако чудан осећај. Као да нешто чекам…
Крајичком ока сам запазила тај став, став који је био налик њему. Морала сам да изађем из аута, морала сам да проверим… То је био он, то је стварно био он! И све ми се вратило: парк, клупица, меда у шареној кеси…
Као да нису прошле године од тада…
Толико тога сам хтела да ти кажем. Само сам пружила руку и осетила топлину твоје. Веруј ми, хтела сам да вриштим од среће. Гледала сам те, и знам да си схватио шта желим. Онда је уследио сан… Била сам твоја као некада.
Још ми није јасно шта ме је вукло ка теби, шта ми је говорило да изађем из аута?
Можда само љубав…
Твоја
