Погледај је. Нежна и хладна попут санте леда.
Мислиш да се хладноћа и нежност не могу спојити и исијавати из једне жене? Лејди је затвореник свог прелепог дворца. Заносна лепотица погледа птице сломљених крила. Једном је волела. О какав је смех красио дворац. Прави би срећник био мушкарац коме она пружа руку. Све се догодило једног априла…
Била је то љубав на први поглед. Како га је само волела. Не, није ово бајка и нема срећног краја… Заправо, још траје. Лејди је своју прву нежност доживела са њим. То је било једино због чега се није покајала. А он, проклето леп. У његовим очима није било љубави, чиста страст. Знала је, али није престајала да га воли. Само је решила да оде… да оде у тренутку када никог није волела више од њега. Надала се бољем времену, пролазности пустих осећања.
Да ли је срећна након свих ових година? Не, није. После њега није волела, ни једног мушкарца. А била је вољена. Годинама покушавала да заволи, али ничег није било у том малом срцу. Само пустош и сивило. Због хладног човека осудила је себе на вечну самоћу. Још га сања… Још је срећна, бар у сновима.
