Неко време већ је седео у својој радној соби изнад неколико папира, чини се докумената, замишљен. Неколико пута је узимао у руку писало, налик на рапидограф, са намером да потпише документ. Међутим, нешто је измицало са сваким покушајем. Најзад, повукао је линију и застао. Тамно плаво мастило је почело да отиче из писала, убрзо, повукао је руку до дела документа на првој страници која је остављала највише празног простора и почео да вуче линију једну за другом у ритмичном току или низу.
У соби је било тихо, сунце је обасјавало један део собе. Мало помало, наместо потписа, формирао се цртеж… Малени поток и водопад, затим зец и јелен… Линија за линијом формирана је сцена. У заносу, окренуо је други лист и тамо наставио. Прошло је око четрдесет минута. Цртао је разноразне геометријске шеме и линије које их пресецају и повезују са некаквим другим групама и целинама. Чинило се да је био резигниран овим документом или некаквим тачкама овог документа. Никада нисмо сазнали шта су заправо документи садржали, материјал за потпис је утрошен у нешто сасвим споредно. И даље као да отиче. Документ никада није потписан и сви ти папири су годинама лежали са хрпом осталих папира у старом писаћем столу у поткровљу куће.
