Климатске промене увелико трају, лета су све топлија, неочекиване олује и торнада постају свакодневна појава. Земљина оса се померила, причају једни, емисија загађења атмосфере утиче на климу, причају други, трећи кажу да је то Божија казна… Шта је од тога истина, не можемо знати. Због екстремних услова живота сваки озбиљан алкохоличар мора да се прилагоди, да на неки начин еволуира да би опстао у животу. Његова жеља да опстане у животу већа је од жеље обичног човека јер он има још један врло битни разлог да живи.
Живот је стална промена, то зна сваки алкохоличар. Те промене кроз историју су алкохоличари пролазили и у ново доба улазили већином без свести, интуитивно, као што се подразумева да риба зна да плива. Може се рећи, да будем скроман, под одређеним условима, што је научно утврђено да су озбиљни алкохоличари одржали људску врсту на овој планети. Још од тог исконског првог контакта примата испод рајског дрвета са опалим укишељеним воћем, приметили су да исто има много делотворнији учинак на организам од оног недозрелог на дрвету. Чинило се да имају већу снагу, брже трче када их појури велика мачка или се онако пијани окрену и спуцају велику мачку копљем, тачно међу очи, или их иста поједе, небитно. Боље су спавали тако наједени укишељеног воћа такорећи у коми пијани, не знајући за себе а пуни визија из чудних снова. Све су то предности које озбиљан алкохоличар користи и данас после милион година. Морате признати огромно генетичко искуство које нема ни једно занимање којим се човек бавио. Тако су, ни мало наивни, сакупљачи праисторијских плодова еволуирали у озбиљне алкохоличаре трећег миленијума. Само најачи опстају, увек је била парола алко-дарвинизма која нас је одржала до данашних дана и ових назови климатских промена.
Када кажем озбиљни алкохоличар ту не рачунам аматере у покушају, на оне који падају по улици, јер озбиљном алкохоличару то не може никада да се догоди. Дозвољено је да иде у свим смеровима али не и да се падне, пузи или се ваља по поду, то је баш аматерски. Озбиљан алкохоличар никада није агресиван, чак и мрзи агресију јер у чину агресије неко може да склони ван домашаја руке течни животни еликсир што може имати кобне последице јер више не може бити оно што јесте, изгубити основну функцију, више не може бити озбиљан алкохоличар. Само бедни аматери у покушају алкохолизма су агресивни и за њихово добро треба их држати затворене и лечити их. Нису они створени да издрже течни животни еликсир, зато брзо пропадају. Озбиљни алкохоличари истрају и одржавају се деценијама, и своје знање преносе верним ученицима.
Озбиљан алкохоличар никада не пије пиво. То је оно пиће са мехурићима, већином жуте боје од кога се надува стомак. Пиће има врло мало екстракта животног еликсира и беспотребно велику количину воде због које има праткичних проблема са излучивањем, што је чисто губљење времена и малтретирање бубрега који води касније у озбиљне здравствене проблеме које не жели ни један човек који стреми да буде озбиљан алкохоличар. Сама помисао на болницу код сваког човека, а далеко више код озбиљног алкохоличара, ствара стрес јер тамо имају у карти пића само инфузију која ни под којим променама свести не може ни да личи на течни животни еликсир. Озбиљни алкохоличар по својој вокацији није озбиљан верник и никада због тога не пије вино, јер је то верско пиће и ту не би даље да улазим у објашњења јер је то део неке друге приче. Зато се увек враћамо на почетак јер сваки озбиљни алкохоличар зна да крај не постоји, већ само нови почетак, када се отвори нова флаша течног животног еликсира.
Док размишља шта је све потребно од астро-физичко-хемијских услова да се догоди да би се направило једно зрно песка, озбиљан алкохоличар будно прати климатске промене и тренутно се прилагођава дневно актуелној ситуацији екстремне врућине која има за последицу да шири крвне судове тако да имајући у виду то научно сазнање, увек чува течни животни еликсир на сувом, мрачном и хладном месту, најбоље у фрижидеру. Основно је правило да учитељ, озбиљни алкохоличар, никада не седи на местима која су изложена сунцу са својим ученицима јер би се у тим условима течни животни еликсир загревао и брзо испаравањем нестајао у атмосферу, што је недопустиво са еколошког становишта. Да не помињем штету због губитка у количини испареног еликсира која је не надокнадива као и да утиче на остатак који губи чаробну снагу. Има пуно финеса које као и свака филозофска учења не могу речима да се пренесу без личног контакта. Надам се да сам Вам бар мало пренео скромна стечена знања како искористити климатске промене за своју еволуцију, имајући на уму да је то плод више миленијумског генетског наследства у борби за опстанак врсте. Отуда и добро позната чињеница да Бог помаже деци, старима и пијанима, па живели ви мени.
