Данима га нико није видео, а онда је у селу пукла вест:
– Нашли су га! Удавио се у реци.
Место где је пронађен није било изненађење. Десетак година, откад се вратио из града, тумарао је по околини села и сликао пејзаже. Највише оне са реком, као мотивом. Изненађујуће је било што се удавио, јер сви знају да је био одличан пливач.
Неки су одмах имали рационално објашњење:
– Па, зна се какви су уметници. Склони су чашици. Вероватно је Сликар потегао мало више, па упао у реку и у таквом стању није успео из ње да изађе.
Други су били софистициранији:
– Често је говорио да је светло важан елемент слике, али никако не може четкицом да дочара оне сунчеве зраке које сребрнкасте рибе одбијају и кроз бистру воду враћају на површину реке. Можда је заронио да би то проучио и нешто се десило?
Трећи су само ћутали и повремено одмахивали главом. Сумња се да они знају истину, али не желе, или не смеју да је поделе са јавношћу.
