У години 2147. свет се суочавао с последицама климатских промена. Преживели су се повукли у подземна склоништа, док су на површини владале пустињске олује и загађење.
У забаченом кутку галаксије, на планети Зепхyриа, налазио се напуштени град, некада центар напредне цивилизације која је достигла врхунац технологије. Његове улице, оивичене црним стаблима која су личила на лажни пламен, гореле су димом из прошлих времена. Иако су трагови достигнућа били евидентни, упечатљива тишина која је владала градом била је застрашујућа.
Једног дана, група истраживача, вођена смелом научницом Еленом, одлучила је да се упусти у авантуру и открије тајне овог мистериозног места. Како су пролазили кроз напуштене зграде, Елена је наишла на необични уређај, сличан холографском пројектору. Док су се подаци учитавали, екран је приказао слике прошлих догађаја – тренутке када су Зепхyријанци експертно управљали технологијом која је омогућавала телепортацију и манипулисање временом.
Изненада, светлост из уређаја засјајила је, а Елена и њене колеге осетили су струјни удар кроз своје тело. Унутрашњост уређаја отворила је портал, који је повукао групу у непознату димензију. У том тренутку, сан о открићу претворио се у ноћну мору. На другој страни портала, сусрели су се са злослутним ентитетима – бићима насталим неуспелим експериментима Зепхyријанске науке. Док су ентитети постајали све присутнији, истраживачи су схватили да су и сами постали део експеримента. Њихова присутност у том свету изазвала је експлозију мрачних енергија, што је додатно подстакло људе који су некада живели на Зепхyрии да потраже освету за своје изгубљене животе.
Сваког дана, истраживачи су се суочавали са све језивијим призорима – сенке које су се кретале без извора светлости, гласове који су одзвањали ни из чега, и хладне руке које су их повлачиле у таму. Елена, свесна опасности, покушала је да се врати у стварност. Да би то постигла, морала је да разбије уређај, али се суочила са сопственим страховима и демонима из прошлости. Сваки корак ка ослобађању носио је са собом нове хороре – призоре бивших колега заробљених у бесконачним циклусима патње, и осећај да их нешто невидљиво прати.
У међувремену, на броду „Егзодус”, системи почињу да отказују, а становници се буде из хибернације пре времена. Хаос и паника завладају, али Алиса успева да пренесе поруку са упутствима за преживљавање. Уз помоћ Шумора, она се враћа на брод и користи њихову технологију да стабилизује системе. На крају, Елена је успела да пронађе снагу унутар себе и разбила уређај, отварајући портал назад у своју димензију.
Док су се враћали, истраживачи су знали да ће их сећања на тамну димензију Зепхyрие пратити заувек. Становници брода су коначно успели да наставе пут ка Новој Терри, али језива сећања на тамне ентитете и даље су прогонила преживеле, подсећајући их на крхкост људске егзистенције у бескрајној тами свемира.
