Горан Попноваков

Рођен сам и живим у Новом Саду са породицом.

Завршио сам средњу школу у области машинства, и имам вишедеценијско искуство у области заштите од пожара и безбедности на раду.

Спортиста у души и познавалац екстремних спортова и неколико хобија у слободно време које упражњавам као што је и страст према писању, које сам открио да имам, нажалост, у неким касним годинама за које поједини кажу „Никад није касно”. Имао сам и на кога да се угледам јер ми је стриц био познати и признати писац и песник Драгомир Попноваков, аутор неколико књига, и рођени брат Зоран Попноваков, који је написао књигу о поштарима. Имао сам и друге узоре попут Ђолета Балашевића, Банета Крстића и Звонка Богдана, који су ми дали инспирацију за ове кратке приче из Војводине.

Жеља ми је да своје изабране приче, којих има баш много, објавим у штампаном и наравно, овим путем и у електронском издању, са помоћи у лекторисању, и путем донације изађе на светло дана. На млађима свет остаје, па тако и млађи нараштаји су кренули очевим стопама у другачијем формату са познатим подкастом који има на хиљаде пратиоца на друштвеним мрежама.

Учествовао сам на више расписаних конкурса кратких прича на којима су моје приче биле запажене и објављиване у збиркама кратких прича:

• Издавачка кућа Нова Поетика – за конкурс „Златни Храст”
• Удружење Популиарти – у зборнику „Таласи Слободе”
• Удружење Зелени коњ и кратке приче које су објављене у њиховим збиркама.

На два сајта и на друштвеним мрежама објављујем своје ауторске комичне приче из Војводине и друге филозофске мисли где на хиљаде прате оно што имам да велим и поручим.

Ђолетов кутак (djoletovkutak.com)

Војводина нашим шором (nasimsorom.wordpress.com)