Сложићете се са мном – не постоји већи бол ни гори страх од овог који имам. Страх мајке од губитка детета. Дилема: шта да учиним, кад у оба случаја губим ћерку?
Како је све почело? Па тиме што ћерке данас могу свуд’ да иду. Безазлено дружење са другарицама, путовање, сусрет у неком ресторану… Убрзо је упознала високог, наочитог младића плавих очију и плаве косе до рамена… И, наравно, одушевљење данашње омладине сасвим погрешним стварима. Он је био представник некада владарске породице у Египту, потомак фараона.
Покушала сам да стегнем срце за ово што нисам очекивала – да дете, моје дете, а и њена деца, буду хиљадама километара далеко…
Био је културан, пристојан, пратилац или телохранитељ у стопу с њим. Неко традиционално облачење. А њихова традиција предвиђа и прво упознавање са њеним родитељима (у овом случају са мном), пре било каквог дружења младих, и брзо венчање.
Одлазимо за Египат. Али, само смо мислиле да ће бити тако. Ово је уствари, неко издвојено место дубоко у пустињи. Мало је рећи да је врућина. Из скоро пресахле реке вребају алигатори, а клупко змија ваља се по песку.
Пријатељица се чудила што сада тамо идемо, и упозорила да сезона у Египту почиње тек од септембра.
Омамљена врућином, у комплексу приземних зграда тражим неку чесму, водоскок, базен, освежење. Видим ограђено двориште, чујем воду. Отварам капију. Скаменим се у тренутку. Поред базена, на једном месту, лево, плућа пребачена да се суше, десно – руке… Изабраник ме гледа, иза њега је пратилац. Журно излазим.
Не сећам се у каквом облику сам га видела, да ли сам видела само главу, упамтила сам само те очи.
Свесна сам да ништа од овог не смем да кажем. И заиста, претња ми је убрзо саопштена.
Али, како да ћерки дозволим да се уда?
Прилазим јој, држим је за руке, и успаничено, упорно понављам да се сигурно не би удала за њега да зна ово што ја знам, и да ми верује. Али она је као и свако дете. Одушевљена новим, другачијим. Па тек је напунила деветнаесту.
И сад, кажите ми – шта да радим? Да јој кажем, и осудим је на смрт? Или да јој дозволим да се уда за мртвог човека, старог хиљадама година? Да побегнемо не можемо. Свуд је песак, његови поданици.
Слажете се – не постоји већи бол од овог који ја имам – губим дете, а не знам како то да спречим.
