Звери су урлале, звери у људском облику.
Пустара је била напуштена као код Кинга.
Сунце се уздигло.
Где си дуњо моја, записао је.
Звер га је расула на комаде.
Над пустаром се формирао облак, тужно небо је опевало смрт.
Из даљине се чула тиха музика.
Звери су урлале, звери у људском облику.
Пустара је била напуштена као код Кинга.
Сунце се уздигло.
Где си дуњо моја, записао је.
Звер га је расула на комаде.
Над пустаром се формирао облак, тужно небо је опевало смрт.
Из даљине се чула тиха музика.

Изгубивши битку са сутоном, сунце се као поражен ратник, окрвављен и туробан, повлачило са бојног поља за хоризонт. У смирај

– А, да ниси мало више потегао оне твоје домаће кајсијеваче па ти се причинило, од ноћних сенки и титраја