„Бојим се”, прозбори девојчица и промешкољи се.
„Нема чега да се бојиш. Све је то потпуно нормално”, одговори јој мати.
„Али, зар не могу нечим другим да се бавим?”
„А шта би ти волела да радиш?”
„Да берем цвеће.”
„Па можеш да га береш, душо моја, нико ти не брани. Башта нам је пуна цвећа”, висока, сувоњава жена показа кошчатом руком на огромну башту пред кућом, коју су красиле нежне главице лисичјег репа, армерије и вреса.
„Ал’ оно увене чим га додирнем.”
„Као што вене све на овом свету, мило моје, то је природан процес.”
„Да, али…”
„Али шта?”
„Не бих волела да ја будем узрок томе.”
„Али то си ти, чедо моје, таква ти је природа. Што је пре прихватиш, биће ти лакше…”
Једна суза откотрља се са дететовог образа. Још су јој били румени. Боју и једрину изгубиће након многих миленијума.
„Да ли би волела да пробаш?”
„Ако морам”, одговори девојчица несигурно.
Мати подиже поклопац мале плетене корпе коју је до тада држала у крилу и откри сиво, шугаво маче. Једно му је око било затворено. Шиштало је кроз слепљене ноздрве.
„Болесно је?”
„Јесте”, одговори мати.
„Трпи болове?”
„Велике.”
„Хоће ли му бити лакше ако га узмем у руке?”
„Хоће, мило моје.”
Девојчица пружи руку ка мачету, а оно се промешкољи и цијукну. Малена се рука тргну, а црне се очи раширише у чуду.
„Осећа ме.”
„Увек нас осете, мила.”
Девојчица се одважи и узе маче. Оно кину и стресе се. Танки прсти погладише меко крзно. Животињица се шћућури на маленом длану. Девојчица је приви уз груди и пољуби. Маче склопи очи и уздахну, спокојно.
„Је л’ заспало?”
„Јесте, чедо моје.”
„Вечним сном, мајко?”
„Вечним, душо моја.”
Седеле су неко време у тишини. Дете је шмрцало и плакало, стежући маче на недрима. Прививши кћер на груди и љуљушкајући је нежно, мати је у пола гласа певушила неку прастару, давно заборављену песму.
„Мајко?”, упита наједном дете.
„М?”
„Могу ли да будем блага?”
„Можеш бити каква год пожелиш. Важно је само да пожелиш.”
„Добро. Онда ћу бити блага. Односићу животе неосетно, безболно, попут лахора.”
„Тако ће и бити”, рече Смрт и пољуби малено чедо у густу, куштраву косицу, загрли је и посла јој сан на очи.
