„И књига је љубав”, пише, а мастило му капне на папир. Враћа га у пенкало. „И зато је се не плаши”.
Шкрипа гумених ђонова. Некоме испред врата кључеви падају на под; он псује.
„И књига је опасна”, откључава се, црни прозор, „зато је истински упамти”. „И књига је”, врата се отварају, и писмо одлази.
