Још један дан у низу прошао је са слабим прометом. Газда бумбар био је видно незадовољан. Гостију нема па нема. Није да му раније није падало на памет да затвори ресторан, али овога пута је био на корак од такве одлуке. Седео је тако за једним столом и посматрао тек пар оса које су зујале по ресторану. Биле су једини гости. У том моменту ушла је пчела на врата и упитала конобара да ли може да разговара са газдом ресторана. Он ју је упутио на бумбара који је и даље седео за својим столом.
– Ви сте газда ресторана? – упитала је љубазно.
– Шта хоћеш? – одговорио је и он питањем, али нељубазно, гледајући кроз прозор ресторана негде у даљину.
– Тражим посао. Да ли вам треба радник?
– Колико видим, тражићу га и ја ускоро. – прозбори себи у браду бумбар.
– Шта сте рекли? Нисам баш најбоље чула. – рече пчела.
– Ништа битно. И боље што ниси. Него, шта знаш да радиш?
– Шта треба. Само да ми се покаже и ја радим онда најбоље што могу.
– Једино могу да ти понудим да радиш у кухињи. Кувара немам одавно. Сам спремам за госте, које, као што можеш и сама видети, такође немам. Размишљам да затворим ресторан.
– Мени посао треба. Ја могу да радим док се не затвори. После ћу тражити нешто друго.
– Добро, ако је тако, онда добродошла! Сутра ујутру почињеш. – рече бумбар.
– Колика ће ми бити плата? – упита пчела директно, без оклевања.
– Минимална. – одговори бумбар. Онда настави даље:
– Од чега да те платим више? Видиш да нико не свраћа.
– У реду. Мени посао треба, тако да пристајем. Видимо се ујутру.
Тај разговор је бумбару променио све. Укратко, кроз месец дана, тај исти ресторан постао је место где се сто резервише недељу дана унапред. Шта је разлог томе? Па пчела. Од како је добила пуномоћ да управља кухињом, оброци су постали савршено укусни, увек свежи. Слаткиши од меда, које је научила у детињству да прави од своје баке, оригинални. А декорације тек, биле су посебна прича.
Пчела је применила на делу сву своју креативност, имала је слободу одлучивања те је и успех дошао као највећа награда. Књига утисака била је пуна хвалоспева које су задовољни гости остављали и сви су били усмерени ка једном месту: ка кухињи, тј главном кувару. А бумбар? Бумбар је задовољно трљао руке. Славио је онај дан када је пчелу примио на посао и ликовао себи што је имао добар њух да направи такав потез.
У једном од тих савршених дана, пред крај радног времена, бумбар је ушао у кухињу и рекао пчели:
– Теби савршено иде. Препородила си овај ресторан. Одлучио сам да те наградим.
Пчела је поскакивала од задовољства. Бумбар је наставио:
– Од данас нећеш бити само шеф кухиње. Бићеш и шеф свих конобара. Стари шеф, трут, је отишао. Сматрам да је ово идеална прилика за тебе. Морамо и то да доведемо до савршенства. Нисам задовољан како је то ишло до сада.
Пчела га је гледала изненађено. Изгледало је да овакав вид награде није очекивала.
– Али како ћу ја да постигнем све? Да би задржала овакав квалитет хране морам да посветим време томе. Овако, не знам да ли ћу моћи. Видите ли колико људи овде уђе у току једног дана?
– Видим. Нисам слеп. Али хоћу да их буде још више. Ту ми ти требаш. Верујем да си способна да и то доведеш у ред.
– А плата? – упита пчела. – Да ли ће и ту нешто да се мења.
– Хоће. Кад дође време. Још само мало да станем на ноге. Буди стрпљива.
– Добро. – рече пчела равнодушно.
Од тог дана пчела је преузела и улогу шефа конобара. Надзорисала је кухињу, надзорисала је ресторан. Радила је дупле смене да би све то постигла. Резултат је био очигледан. Место у ресторану морало је да се резервише месецима унапред. Бумбар је задовољно трљао руке.
Једног дана пред крај смене, пчела је дошла до њега потпуно исцрпљена.
– Ја више не могу овако. Потпуно сам сломљена и преуморна. Ја више ово не могу да издржим.
– Издржи још месец дана. А онда ти следи велико повећање плате. Оно које си заслужила. Бићеш најбогатија пчела у роју. До тада, имам још једну награду за тебе. Преузимаш и посао чистачице. Стара је отишла јуче. Немам кога другог. То је пола сата времена након завршетка смене. Ти ионако остајеш до краја. То ћу ти плаћати дупло. И то од сутра. А за месец дана иде и повећање које сам ти обећао.
Пчела га је погледала разочарано и отишла кући.
Наредних дана дошло је до промене. Квалитет хране био је све гори, услуга конобара очајна а хигијена у ресторану на катастрофалном нивоу. Пред крај недеље, бумбар је позвао пчелу на разговор. Ова је дошла, преуморна, само што је завршила чишћење.
– Ово је нечувено! – почео је бумбар да виче. Овај ресторан се распада! Ја те унапређујем сваким даном, поставио сам те на тако важне функције а како ми враћаш!? Будеш ли наставила тако…
Пчела му није дала да настави реченицу. Скинула је рукавице, кецељу, куварску капу и бацила све то на сто где је бумбар седео.
– Шта ово значи? – упитао је он изненађено.
– Значи да ја не настављам овде. Препуштам то теби.
Затим се окренула и отишла.
Кроз пар дана ресторан је опет изгледао као на почетку ове приче. Тек по нека оса би ушла с времема на време да мало прозуји и скрати време и досаду. Бумбар није знао шта да ради. Није очекивао да ће га најбоља радница напустити. Шетајући једног дана градом, чуо је да се недавно отворио велики, модеран ресторан који је увек пун гостију. Нешто попут његовог у срећно време.
Отишао је из радозналости да види о чему се ради и затекао пчелу на вратима.
– Овде си се запослила? – упитао је равнодушно.
– Да.
– Како ти је овде?
– Како ја одредим?
– Како то мислиш?
Пчела позва шефа ресторана, стршљена, и рече:
– Сместите госта за најбољи сто. Послужите му најбољи специјалитет који имамо данас и гледајте да буде задовољан. Све нека иде на рачун куће.
– У реду газдарице. – реце стршљен.
Бумбар је био затечен, постиђен, није знао како да се постави, шта да каже.
Провео је добра три сата седећи и уживајући у атмосфери и храни новоотвореног ресторана. Када је кренуо кући упитао је пчелу:
– Зашто си ово урадила? Нисам заслужио овакав третман.
– Због тебе сам научила две кључне ствари у животу. – започе пчела.
– Прва, искористи шансу ако ти је неко пружи и ако након тога дођеш до успеха не заборави ко ти је на том путу пружио шансу и помогао.
– А друга? – упита бумбар бојажљиво.
– Друга, друга је како се не треба опходити према оном ко ти је у животу помогао и омогућио да дођеш до успеха!