Мачак Гиле, на лутрији је добио бесплатан викенд у хотелу за мачке са свим плаћеним трошковима.
– Ово је први корак. Погледала ме је срећа. – говорио је. – Други корак биће да тамо пронађем и своју лепшу половину. Мачку свог живота. У том хотелу има их доста. Она права која је мени суђена, чека ме тамо. Убеђен сам у то.
Себе је звао каубој. Без каубојског шешира нигде није ишао. Други су га звали Трапавко, јер је константно упадао у комичне ситуације. Био је склон саплитању, падовима, разним пеховима који су се некако лепили за њега.
Стигао је у хотел. Сунце је сијало. Обукао је бадемантил, ставио свој чувени шешир и кренуо на базен.
Мачка Баштованка је сређивала врт.
У хотелу је упознао мачка Рајка. Са њим је ишао у шетњу, проводио углавном слободно време. Рајко га је чекао пред хотелом. Како га је срео, Гиле рече:
– Данас идем у лов.
– У лов? Зар ниси рекао да си дошао овде да уживаш а не да јуриш мишеве?
– Ниси ме разумео. Не идем у тај лов. – Тражим мачку свог живота. Мораћеш сам да проведеш данашњи дан.
– Аха, то је у питању. У реду. – рече Рајко.
Поред базена, на лежаљкама лежало је много мачака у бадемантилима. Њихова лица била су прекривена великим наочарима за сунце.
– Шта мислиш, која је мени суђена од свих ових лепотица? – упитао је Рајка који је и даље стајао поред њега.
– Овако обучене и прекривена лица све су исте. То ти је сада мачка у џаку. Мораш да ризикујеш. – рече му Рајко.
У том тренутку мачка Баштованка искочи из џака за ђубре где је убацивала коров који је ископала у врту.
– Неко ме је звао? – упита она.
– Не. Рекао сам то фигуративно. – одговори Рајко.
– У реду. Ако вам затребам, ту сам. – рече мачка Баштованка и уђе поново у џак.
Гиле је коначно био спреман да крене у лов. Угледао је у једном углу три мачке које су биле издвојене од осталих.
– Ове три мачке су симпатичне. Доћи ћу до њих. Онда ћу по систему Еци-Пеци-Пец да бирам. Која остане на Пец, то је мачка мог живота. Нема друге. – рече Гиле.
– Не залећи се на прву лопту. Полако. – рече Рајко.
– Каква лопта?! Нисам дошао да играм фудбал већ да тражим мачку свог живота!
– И не мислим на фудбал. Рекао сам то фигуративно.
Мачак Гиле одмахну главом. Крену у њиховом правцу. Како је закорачио напред, згазио је на грабуљу коју је мачка Баштованка оставила на стази поред базена. Грабуља га је тако ударила у главу да је од силине ударца пао на земљу.
Одмах су притрчали Рајко и мачка Баштованка. Подигли су мачка Гилета који дође к себи.
– Добро сам… добро сам… – рече он, па намести свој шешир који паде на земљу заједно са њим.
Мачка Баштованка рече:
– Господине мачак, моја је кривица што сам оставила грабуљу на сред стазе. Извињавам се искрено због тога.
– У реду је, у реду је. – рече Гиле, па поче да се осврће укруг.
– Нешто тражите? – упита она.
– Шешир. Изгубио сам свој шешир.
Видевши каубојски шешир који му стоји на глави, мачка Баштованка га погледа мало чудно па рече:
– Какав шешир тражите?
– Каубојски. Мој заштитни знак. Испао је негде.
Мачак Рајко погледа Баштованку па поче да гестикулира да је то вероватно због тога што је доживео јачи ударац у главу и да му је због тога пометен ум.
– Надам се да овај ударац неће оставити дуготрајне последице. – рече она Рајку.
– И ја бих волео да је тако али мрка капа.
– Каква мрка капа?! – узвикну Гиле.
– Шешир тражим! Каубојски шешир! Мој заштитни знак!
– Рекао сам то фигуративно. Погледај мало око себе, на себи. Мора да је ту негде. – поче га Рајко на индиректан начин усмеравати где да пронађе оно што тражи.
– Мораћу да питам ове три лепотице. – рече Гиле.
– О нееее… – мачак Рајко се ухвати за главу.
Како је Гиле закорачио даље ка њима, тако се оклизнуо на кору од банане. Проклизао је тако да се закуцао у лежаљку једне од њих.
– Знао сам! – узвикну Рајко па се ухвати опет за главу.
Мачак Гиле се подиже, правећи се као да се ништа није десило. Онда упита:
– Извините, прекидам ваш разговор, али, да ли сте можда видели негде мој шешир?
Три мачке поред базена почеше да се смеју видевши да му каубојски шешир стоји на глави. Тада једна од њих упита:
– Какав шешир тражите?
– Каубојски! Mој заштитни знак!
Три мачке почеше још више да се смеју.
– Можете ли мало детаљније да га опишете? – упита друга.
– Велики каубојски шешир! Мој заштитни знак!
– Где га обично носите? – упита трећа мачка.
– Обично га носим на глави, где бих га иначе носио! – рече Гиле помало љутито.
Три мачке наставише да се смеју из свег гласа. У том моменту приђе мачак Рајко и поче да гестикулира мачкама да је Гиле ударио главом у грабуљу и да му је то мало помутило ум. Гиле се тада окрену ка Рајку.
– Господине, да ли сте ви можда видели мој шешир? Велики шешир, каубојски. Мој заштитни знак!
– Мислим да јесам. Пођите за мном. – рече Рајко у жељи да га издвоји што пре по страни како га друге мачке не би више исмевале.
Схватио је да је онај ударац грабуље оставио дефинитивно озбиљније последице. Направили су неколико корака.
– Пази, овде је опет грабуља у коју си ударио! – рече Рајко.
– Ја ударио?! Када?! – упита Гиле зачуђено па настави: – Лупетате глупости господине. Ја вас и не познајем.
Како је пришао грабуљи, Гиле опет нагази на њу и она га поново лупи по глави. Пао је као покошен. Од силине ударца шешир је опет пао. Гиле се ухвати за главу показујући по први пут да има болове.
У том моменту, погледа поред себе па узвикну:
– Мој каубојски шешир! Рајко, коначно сам га нашао!
– Добро је. Вратио му се ум. – одахну Рајко.
Из џака излете мачка Баштованка па поче опет да се извињава:
– Ох, опростите молим вас! Моја је кривица. Не знам зашто али та грабуља још увек није померена са стазе.
– У реду је. – рече Гиле па потом упита Рајка:
– Шта мислиш, којој лепотици да приђем од свих ових поред базена? Како да знам која је мени суђена?
Рајко се замисли на тренутак па рече:
– Мислим да си био у праву. Судбина те је довела овде. Мачка твог живота је овде. Заправо ту, пред тобом, поред базена.
– Да, то и ја знам. Али не знам која је тачно. Којој да приђем?
– То ти је мачка у џаку.
– Господине Рајко, говорите ли фигуративно или стварно? – упита мачка Баштованка.
– Овога пута стварно. – одговори Рајко.
– Ништа не разумем. – рече Гиле.
– Мачка Баштованка је мачка твог живота. – рече му Рајко.
Она се насмеши па поче да преде. Гиле погледа у њу, заблиста од среће, намести свој каубојски шешир па рече:
– Да ли сте за једну шетњу мала лепотице?
– Наравно. – одговори мачка Баштованка.
Ухватише се шапом под шапу и таман спремаше да крену у шетњу када Рајко узвикну:
– Стоп! Станите! Сачекајте тренутак!
– Шта се десило? – упита збуњено Гиле.
– Ништа. Само нешто да урадим.
Рајко узе грабуљу која се налазила и даље на стази па је склони у страну. Покупи и ону кору од банане, за сваки случај, и баци у канту за ђубре.
– Е сада може.
Гиле и мачка Баштованка се осмехнуше и кренуше у своју прву шетњу.
Мачак Рајко тада рече:
– Коначно и Трапавко да нађе своју срећу и престане са пеховима.
Како је то изговорио, заљубљени пар, не гледајући где иде, упаде право у базен.
