Гимназијски дани су протицали у граду, подалеко од родног села. Са великом радошћу се очекивала Нова Година, Божић и зимски распуст. Све је некако потиснуто из сећања, сва та ишчекивања, радовања и надања, да ће нешто лепо да се дешава. Пролазећи у мислима кроз тај времеплов, брзо се зауставих на вече уочи Божића. Та сећања никада не могу отићи из мог здравог разума. Сада ми то личи на један непоновљиви перформанс.
На Бадњи дан се иде у шуму, то обично ради кућни домаћин, при чему поведе и своју децу. Када набере „Бадњаке”, поставља их уз кућни праг. У току дана се обављају и друге припреме, пече се пецивица на ражњу, при чему се певају и Божићне песме.
Када падне вече мајка иде са свећама и житом до штале, где су смештена говеда, овце и коњ. Наравно са њом смо ишли и ми њена деца, која су то вече била у кући. При уласку у шталу, почиње обраћање по реду, сваком говечету по имену. Мајка их засипа житом, а потом пролази свећом између њих. Док то чини, именује их и изговара и афирмације, за њихово здравље и плодност.
Потом се враћамо у кућу носећи сламу из штале и жито. При уласку у кућу, обично је ту чекао наш отац. Улазимо сви радосни изговарајући као у хору: „ Добро вече, сретно Бадње вече”, а при том по соби расипамо сламу и бацамо жито, којим помало посипамо и по кућном домаћину.
Поставља се посна вечера и тихо уз свећу, свако се помоли и помисли неку жељу. Затим мајка креће са припремама за сутрашњи Божић. Док меси погачу у коју ставља новчић, сир и прутић, почиње и распевавање. „Ој Божићу, ширимићу, шири се до вамо. Носимо Ти вина и ракије и овчицу у очицу, за веселице”.
Затим се прави цицвара. То је специјалитет из Херцеговине, који се спрема са пуно кајмака. И док се све то дуго меша на тихој ватрици и даље песма тече: „Зове Божо с тавана, донесте му гарана”; „Зове Божо с љеса, донесте му меса”; „Зове Божо иза воде, преведите ме преко воде. Не спремајте старе бабе, ни девојке младе. Старе бабе варалице, оне ће ме преварити и у воду утопити. Но ми спремте малу децу, она ће ме превест преко воде.”
Док се пече чесница, ми деца смо маштали, шта ће да нас западне када је будемо сутрадан ломили. По предању и народном веровању смо чули следећи исход. Ако нађемо новчић, бићемо богати и живети у граду. Али ако нас западне прутић, остајемо на селу да чувамо овце. Сир је имао симболику, да особа коју западне сир, бива домаћица и спрема храну.
Тако су се припреме за Божић уз песму и радовање, одвијале до касно у ноћ, и ако се зна да ујутро треба поранити пре свитања.
