Млад, амбициозан министар, по струци урбани архитекта при министарству грађевина Крвног Савеза Српских Деспотија, елаборира своје урбанистичко решење за територију неискоришћеног државног земљишта, наилазећи на жесток отпор војно-научног скупа, затвореног за јавност.
Транскрипт исечка аудио снимка, инвентарисан под бројем 764б у архиви Државне заштите нултог степена
– Стотине километара квадратних? Станиша? Јеботе! Али ово је да акцентујем и нагазим га једно четврт минута стојећи гласом, верглајући на њему док се крстим обема рукама. Земљиште прве и друге категорије забрањеног агро експлоатисања? Нико чак није умео ни људски шуме да подигне у тој пустари и експлоатише их деценијама. Вековима.
– Има нешто шума, али се не експлоатишу, тачно је то. Изражавајте се академски, око Вас су ипак доктори наука. Ако не поштујете титуле, барем се упристојите, даме су на овом скупу. Прегледом од стране Ваших очију приметићете их.
– Океееј, стари колега. Иначе доктори највише псују. А руда? Бор, молибден, олово? Близу су ту те познате рудне жиле? Присутни, уважени доктори геолози знају. Литијум? Толико је пусто на том истоку да чак ни кратери од рударења неће ником сметати.
– Чарнојевићев тајни декрет. Донешен 1689…
– Знам, знам. Има статус виши од Душановог законика, Мирослављевог јеванђеља. Декрет кога су и комунисти усвојили као догму с којом се не треба шалити, а овамо шатро раскрстили са традицијом и празноверјем. Провукли га кроз савезна већа и наставили да Забран држе ad acta. Еј, 1% територије државе нам стоји неупотребљено, а то нису кршеви и стене.
– 0,792%, тачније. Имате Ви и много веће проценте под тресетиштем, литицама и гудурама. Што се хватате за Забран?
– Па зато, брате Србине, што хоћу да Југоисточну српску деспотовину оживим! Да тај Небеоград оживи! Довољно се испразнила, никад не населила довољно. Бела куга и емиграција, деценијама слушам! По њеним паланкама и касабама више стабала дрвореда главних уличица него људи на улици у најпрометнијем делу дана. Више чавки по бандерама него људи. Деценијама је такво мртвило! А Забран? Забран нуди свашта. То је нерођени српски Лас Вегас! Путеви са четири једносмерне траке ка Истанбулу, Атини, Солуну, Тирани. Замислите! Чвориште! И даље Турци возе бесна кола ка домовини масовно, неће још нико да масовно лети, и даље хиљаде европских кампера јурца овим путевима, истраживања указују на тај тренд још пар деценија. Поскупљују авионске карте. Еј!
– Видим да су Вам деценије поштапалица. Само примећујем, уважени министре.
– Па? Јесам ли ја крив што су нам гранични прелази ка Бугарској преоптерећени чак и ван летњих сезона? Што чак не постоји ни пут кроз Забран, већ те јадне магистрале га обилазе у непотребном луку од шездесет и четири километара. Еј! Па шта је бре тај Чарнојевић нашао тамо? Уранијум? 7.893 противтенковских мина и 79.561 против пешадијских нагазних мина по њему. Прво Немци и Бугари, а потом ЈНА инсталирала укупно на том подручју. Па шта је бре то? Српски Мајнсвипер! Еј бре! Бодљикава жица у висини 4 метра под напоном из правца Суве Паланке. Ту су нека огромна, полупана огледала са јужне стране. Не, не! Нису оно соларни панели! Па не, боље да дамо Бугарима, Македонцима, као и ону тренутно окупирану српску светињу. Шта ће нам то? Ово је задња шанса да подигнемо то ругло државе, ту, ту, српску Тунгуску, то место где су могли ‘ладно да снимају Сталкера, али ако имају мапе минских поља. И још те мине окидају повремено, препадајући Сувопаланчане. Војска, шатро, вежба ли вежба тамо! А? Људи, окупио сам вас да вас просветлим, да ту подигнемо град са обећавајућим саобраћајним, туристичким, аграрним и индустријским потенцијалом, огромним аеродромом који ће повући назад сво оно становништво јужних српских деспотија које тоне у оним савско-дунавским мочварама. Забран је идеално чвориште између Бугарске, Грчке, Албаније, Зелене трансверзале. То је бисерна огрлица коју не носи мадмоазел Сервија, тај вечити савез српских деспотија, одбацила је и оковала минама и високонапонском бољикавом жицом. Толико је околно становништво накађено прећутним легендана да чак ни дрвокрадице са детектором мина не залазе да собале који комад прераслог бора и масно га продају.
– Малиша, ако си довољно скакао, послушај овог старца сада! Ниси нас ти окупио, већ смо те примили да присуствујеш делимично и чујеш оно што треба да чујеш. Видим да си чуо о Чарнојевићевом декрету само толико када си га прочитао у форми снажне државне шапе која се спустила на пројекте твог србендског Лас Вегаса. Да ли знаш да постоје бића, постоје, егзистирају материјално, која могу да осете фреквенцију бубњања твог срца док се замара пешачећи твојим телом? Е, то твоје, моје, нама нечујно срце им произведе такву буку, такву атракцију да у хордама искачу много дубље од тих укопаних мина и кидишу на њега. Зашто је Чарнојевић поставио тај декрет, високо поштован и дан данас? Па зато што је децембра 1789. загазио у Забран са српским живљем јужно од Скопља, да скрате ка Шумадији! Не он лично, али његов савременик Вранић, био предводник колоне. Вранићев декрет је правилно, по оригиналном спису. Од око три и по хиљада ратно и радно способних мушкараца, стараца, жена и деце. Кроз Забран. Сви! Преживело их је једва девет стотина. Чарнојевићев декрет је недоступан јавности, али кулисе које га чине недоступним су солидно савладиве за нека министарства. За људе који уливају поверење.
– Да, а ја вероватно не уливам поверење. Чекајте, професоре Вујевићу, зар хоћете да кажете да некакви вампири живе у Забрану!? Караконџуле? У 21. веку ми верујемо у митове некаквог Пере из Кисиљева, Чеде вампира из околине Врања? Ја сам гледао неке клипове, али оно је смешно и неумесно. Ово је прилика да крај подигнемо…
– Ви опет скакућете млади колега по академском рангу! Ви не знате за случај ЈНА из ‘63.?
– Просветлите ме, кад Вас толико молим, много, много старији колега!
– Докторка Митровић… Додајте ми ту пикслу, молим Вас! Хвала. Дакле, средином двадесетог века, у још увек гладној и опустошеној послератној земљи постојали су исти такви визионари попут Вас, млади колега. Хтели су од источног комада Забрана, на неких пар стотина хектара, да праве огроман мешовити агрокомбинат који ће производити тоне и тоне меса и млека, као и хиљаде јаја на дневном нивоу. Комунистичка зелена револуција! Држава је била гладна и сирота, одрастао сам тада, сведок сам те немаштине. Елем, држава је платила тада завидне дневнице добровољцима из цивилног света да прокрче дрвенасто и жбунасто растиње, истовремено напредујући војном механизацијом из правца Суве Паланке. Нестанком осморо унајмљених цивила и шесторо војних инжењера је стопирано крчење Забрана. Тих дана су погазили Чарнојевићев тајни декрет. Врх је тражио стручну истрагу. Оформљена је петнаесточлана експедиција под снажном заштитом војске и милиције. Међу тим експедиционарима нашло се и моје име, улетео сам у тај тим у тоталном незнању, врбовавши ме са факултета. Било ми је 24, гладан, јадан и тек дипломирао. Подигли смо камп “Забран I” пошто је војна инжењерија разминирала бугарско-немачка минирања тај непуни хектар око пет шатора од којих су два била научно-експедициона а три за збрињавање војног гарнизона. Радили смо ископавања, мој млади колега, тачније, копали до првих подземних јама и тунела, дошавши до закључка да је источни Забран густи лавиринт подземних тунела направљених примитивним начином копања. С муком и крајњим напором ухватили смо челичним мрежама двоје становника тог лавиринта, пошто су преклали троје старијих војника диверзантског искуства пред мојим очима. Не знам колико познајете морфологију митолошких бића, али ћу вам говорити имена попут гула, чуме, вампира, вукодлака, дрекавца, зомбија. Један примерак је потпуно дисектован у нашој пољској лабораторији под шатором и та раскомадана ткива су показивала виталност и изузетну динамичност сатима, тако да смо их морали држати у металним кутијама обмотаним ланцима или их заливати сумпорном, хлороводоничном киселином у посудама како би мировали, иако до разградње није долазило. Секли смо видијумском бушилицом њихове руке, ноге, главе, торзо, једва. Могу вам пустити тај документовани снимак у трајању двадесет седам и по минута, под условом да само ваше очи задрже то што су виделе, иначе белога дана видети нећете. Ипак нећу, требаће Вам очи. Она друга ухваћена сподоба, затворена у металном кавезу, тешком скоро пола тоне, је скакала и померала га као да је у огромној кутији шибица од картона, те смо морали анкерима да усидримо кавез, чекајући специјално возило да га транспортује до биолошког института. Камион се чинио небезбедним, не постоји седатив или начин да се та чудовишта умире више сати. Могли смо да ангажујемо хеликоптер, али је постојао ризик да се то не откачи и заврши негде при транспорту. У том мозговању шта чинити, десила се та ноћ. 17.5.1963. Погледајте! То ми пише на овој тетовираној надлактици. То је мој други рођендан! Присебношћу искусних војника, спашена је половина научне експедиције из шатора које су сламале хорде из подземних јама. Гамад је прокопала тунеле испод шатора за непуна 4 дана нашег боравка. Претходна геосондирања нису пронашла никакве шупљине у тлу испод нас. Успели смо да покупимо пар металних сандука уплетених ланцима где су раскомадана ткива непрестано скакала. Примерак из кавеза је ослобођен чопором његових сународника, канџама и вилицама су поцепали дебели метални лим као да је од шперплоче. Ти комади тела се и дан данас мрдају на биолошком институту, млади колега, заливана киселинама. Киша разнокалибарских меткова из војничких рафала на помахниталу хорду крвопија је деловала као да су их наши војници каменовали. Динамит је направио довољно времена одступнице да утекнемо у 6 војних камиона. Хорде се нису спуштале ка Сувој Паланци за нама. Постоји нешто! Нешто што поштују, плаше га се или их напросто инхибира на молекуларном или пак фреквенцијском нивоу. Као када бежичне слушалице удаљавате од базе и оне губе функцију, или брусилицом сечете и брусите до раздаљине од утичнице коју вам њен кабал дозвољава. Неки јебени магнет под земљом их држи на окупу! Обилићев камен је задња тачка до које долазе ка истоку. Не одлазе никуд ни ка северу, западу, југу. Каснијим мерењима смо утврдили на слабији минерални састав ван подземних лавирината. Њих дефинитивно напаја некакав минерал! На биолошком институту је примећен снажан минерални састав свих ткива што смо тог маја узорковали. Кости и мишићи су им пуни метала, зато их метали не задржавају. Обожавају хемоглобин! Мада, крв им није примарна храна. Само су ненормално територијални! Годинама се ћутало и није деловало, сам Тито је ставио вето, јер је то реметило његово франкенштајнско братство и јединство док је шетао кохибу по беломе свету и јахао цуре у склопу хотелских рум сервиса. Та, та, та заблуда Карађорђевићевог југословенства. Дању је ЈНА ређала на стотине мина по Забрану. Спремала се још једна експедиција ‘87, логистички, технички и стратешки много, много снажнија од последње и једине. Научници су покушавали да уразуме распадајућу армију. Али земља је тонула у расуло, кризу, инфлацију, сама ЈНА се цепала. Неко из власти је израчунао да није тренутак, растерао усијане научнике са наших водећих института. Уместо тога, држава је набавила на стотине тешких совјетских бомби и бомбардовала око 46% југоисточне територије Забрана, махом ка његовом средишту. Да не буде мало ватромета, ВБР-овима су орали и по северозападу.
У народу и медијима је Забран био војни полигон. “Там’ живив силни вуци и држава не дава да ловимо јер стално вежбав војници. Ал’ нешта има там.’” – цитирао сам просечну мисао ловца са тих подручја. Само су давно покојне бабе врачаре знале праву тајну Забрана. Знају и околни манастири, али мудро ћуте. Какве сам само добро скривене записе о Забрану нашао тек у њима. Урлао сам пред министрима и војним заповедницима осамдесетих да бомбе нису решење, да држава треба да доста уложи у српски “Парк из доба Јуре”, где је ово Јура само фигуративно, ипак је ово потекло из Миоцена. Болео их је… нос! Извините даме! Предлагао сам да бушимо тунел из правца Лома, најближе је. Јесте, много пара треба, стене су ненормално тврде, далеко је, али да некако приђемо и потражимо тај магнет, то већ што их окупља. Да тражимо зајмове. Нико ме није слушао. Гледали су само да што пре опљачкају тонућу државу, финансирајући тек елитну бригаду и средства за ограду, финансирану још од шездесетих. Пошто показују умерену хелиофобност, постваљана су експериментална огледала са снажним рефлекторима и усмеравана ка отворима на површини њихових подзених лавирината. Буџет за неостварени пројекат “Забран II” су апаратчики поделили на приморске виле, стотине викендица, бесне аутомобиле, егзотична путовања, проститутке, школовање породица, издржавање своје ванбрачне деце и приватне породичне фабрике. Чак су ми претили и затвором, али и смрћу ако свој револт огласим у јавности. Деведесетих је Забран био атракција у рангу Чернобиља, главна тема петпарачких, окултистичких и астролошких часописа, иако нико није имао тачну слику о правом ужасу у њему. Групице су ишле да се моле код Обилићевог камена да их Забранци штите од мрачних западњачких сила. Данас никога не занима. Ко још пише о вукојебини? Чак и да неко почне у овој ери дигиталног отпада што циркулише друштвеним мрежама, санкционишемо јаком цензуром. Ако још нешто функционише у овој држави то је чување тајне Забрана. Јесте, деси се пропуст око дотрајалих деоница ограде, у Забран илегално улазе млади да се опијају, роштиљају, дрогирају или оргијају. Западни бедеми Ломова су под слабом заштитом, потценили смо њихове не баш неприступачне падине. Страни туристи се врзмају, снимају документарце, футаже. Патроле нулте државне заштите спречавају, одузимају снимке, траже нестале, патолози и форензичари сакупљају и анализирају распарчане, исцеђене и сасушене лешеве. Премда смо незванично окупирани, чујем потмуле гласине од наших високих званичника да НАТО планира велику експедицију. Ха! Детаљно проучавају извештаје из ‘63 и нацрте ‘87. Неко им је дао, посравши се тиме на Чарнојевићев декрет, као и ми ‘63, признајем. Мајку му, увек неко мора дебело да изда! И? Шта? Покренуће копнену офанзиву на Забран, пошто ваздушна није била учинковита пре готово пола века? Средиће силну хорду својим козметички налицканим војним играчкама? Национална гарда ће да утрчи пред крај холивудског нам филма и реши зајебану ствар? Чак је и Хребељановић знао да један део турске војске намами кроз Забран. Зато је Косовски бој био тек 1389. Кажу списи, оклевали Турци годинама да ударе, преплашени забранским вампирима. Окултисти и криптобиолози их класификују као генетску мешавину људи, вампира и вукодлака. Вукопије, вукопири, вампдлак, чуо сам и такав назив у њиховим херметичким круговима. Што се нису окупатори толико отимали за Забран као Ви? Где је извештај бугарско-немачке бригаде из ‘44? Где је та бригада? Немачка и Бугарска и данас воде та војна и научна лица као нестала. Тако да, млади колега Гојко, зидајте свој Скадар, свој српски Лас Вегас, на неком другом месту, у Забрану нема људскости, демократије, еволуције. Тамо је све стало пре првих племенских заједница људи целокупног Балкана. Лепенски Вир се родио много касније. Доктор Герасимовић, мој стари пријатељ, неких десетак сати пре него што ће ужасно бити преклан чељустима једног Забранца пред мојим очима ‘63, усмено је изнео теорију да приметно повећана геомагнетна активност на територијама Забрана доводи на закључак да је испод самог Забрана огроман астероид који је својим минералним саставом променио морфологију, анатомију, физиологију и понашање задешених сисара у околини удара астероида, вероватно остваривши најснажнију везу са најкомплекснијим нервним ткивима у домету свог деловања, ка тенденцији повећане карниворности, хелиофобности, не дајући овим сподобама да подлежу уобичајеним еволутивним променама већ хиљадама година. Нису то само обузети миоценски преци вукова, ти пост-мезозојски потомци рептила, некаквом силом. Оно су химере! У Забранцима има и делова првих двоножаца. Не само сисари, већ су и узорковане вегетације, црви, птице и инсекти са тог подручја спектрометријски чудни. Птице из Забрана никуда не лете, а нису све станарице. Што уђе у Забран и преживи, заувек остаје. Тамо је и Вранићева колона стала, поједена, можда чак и конвертована у ткива у којима нема разума. Ништа не знамо! Та Герасимовићева теорија ми се снажно везала, те сам је писано разрадио на основу додатних спектрометријских мерења и сондирања тла, чак сам руским везама урадио сателитске анализе Забрана, консултујући се са научним именима читавог Балкана, универзитета у Аркаму и неких сибирских института, али ћете је прочитати вероватно пошто је држава отвори јавности, ја то нећу сигурно дочекати за још коју годину живота. Ја сам научник, окорели еволуциониста, теолошки концепт отелотворене силе Пакла у Забрану ми није, да упростим, ментално сварљив.
– Ви то озбиљно?
– Најозбиљније, млади колега. Покушан је пакт са хордама Забрана. Незванично је кнез Лазар, уочи Косовског боја, покушао дипломатију с њима, у нади да ће наћи старешину те хорде екстремно изражене територијалности. Углавном, према списима, чију локацију вам не могу одати, тај дипломатски кор кнеза Лазара се никада није вратио из Забрана. Лазар је побеснео, успевши само да усмери део турске војске на Забран. Навукао их својим извидницама да чак и подигну биваке и заноће у Забрану. Постоје и манастирски списи да је Душан Силни покушао уништење популације Забрана па је, доживевши катастрофалан пораз, на неки начин конзервирао ово подручје, склањајући становништво у његовој непосредној близини. Сува Паланка је подигнута на темељима јаког војног логора. Немци и Бугари су се опекли приликом упада једне мешовите бригаде у овај рејон гонећи локалне партизане; и дан данас можете наћи олупине оклопних возила и по који зарђали шлем Вермахта. Надам се да сам био јасан, млади колега. Ако ми не верујете, предлажем Вам камповање на југозападу Забрана, приступачан је и мање засут бомбама. Али, пре камповања обавезно напишите тестамент. Надам се да је овај тајни скуп завршен. Размислите сви о немирним деловима тела на биолошком институту пре него што нешто ланете у медијима. Јер, колико год да смо окупирани и пропали, наше тајне службе су ту и увек мисле на вас кад год сте ви оптерећени Забраном.
Видећете, пре или касније, ови белосветски терористи, прекоокеански хегемони има да нападну Забран. Хамери, абрамси, апачи, авијација, сателити. Има да рокају крстарицама из нашег Драча по Забрану. Шта? Мобилисаће туђе војске поробљених земаља да их покољу вампдлаци? Тако они раде. На крају ће помислити да рокну једну локалну нуклеарку, али неће још, не док не исцеде сву руду са Косова. Само, на радиолошком сектору института се та ткива и даље мрдају, окружена јаким дозама уранијума, млади колега. Да ли смо и то издали НАТО окупатору?
Млади колега, министре наш, заборавите тај пројекат у глави и охладите главе упаљеним умовима надлежног Вам министарства. Али ову причу заборавите, ако Вам је живот мио. Забран је ничији! Нисмо му технолошки дорасли.
Састанак је за Вас завршен, млади министре. Напустите овај скуп, речено Вам је довољно! И, памет у главу ако желите да потрајете.
(пауза)
– Докторка Иванишевић, укратко, како теку генетска истраживања на узорцима са Института?
– У току је завршна фаза секвенционирања забранског генома, овај скуп је раније упознат да желимо издвојити само гене што граде анатомију њиховог метализираног скелета, минерализованих мишића и њиховог срца хипер систолних могућности. Услед даљине Института од Забрана, активност дисектованих органа је ослабила тако да смо, уз додатну помоћ електрошока, коначно успели да узоркујемо гене пре више од годину дана. Подсећам, нервни систем мора остати људски. Разуман! Крвоток ће у првим фазама ембриона одговорити снабдевању организма, иако смо у погледу исхране такве титанске мускулатуре скептични, за сада радимо моделе и симулације Перуном које обећавају минимум ефикасности. Перун нам много помаже, непрестано учи, открива нове алгоритме и даје нам револуционарна решења. Имамо добровољне мајке доноре јајних ћелија. Генетска компатибилност хуманог генома и Забранца је 82%. План А је да имплантирамо забрански геном у спермоидне капсуле, то почињемо у јануару уколико секвенционирање и екстракција циљаних гена буде завршена до новембра. Те капсуле ћемо испалити у јајну ћелију и симулирати оплођење уз минимално потребну количину мушког хуманог генома, према симулацијама Перуна. Искрено, као искусни генетичар, не могу баш у свему да испратим Перуна. Превазилази наша знања у неким сегментима.
– Да, да, имамо поверења у Перуна. Моје имплантирано бионичко лево око без људске асистенције је тек мало предворје доказа да је Перун дорастао генетичком инжењерингу, Свевид 2025 је лично мерио његов IQ месецима, још тада је био 290 према Бине-Симоновој скали. Наставите.
– План Б је да на нивоу нормалног људског зигота нано-прстима изменимо циљане сетове хуманих гена мускулатуре, скелета и срца забранским, али за то чекамо допуну инвентара из Русије. Хибридизација би требала отпочети у мају, ако све тече по плану. Наравно, све ово је in vitro, не смемо се играти женским утробама добровољних сурогат мајки. Прорачуни Перуна су да фетус тих немани може бити тежак преко двадесет и три килограма услед рапидне мускуларизације и окоштавања током пренаталне онтогеније. Приликом ембрионализације ћемо та ткива напајати инфузионим растворима стена из дубоких забранских бушотина, јер су оне кључни састав костију и мускулатуре Забрањана.
– Довољно је! Хвала докторка. Ако НАТО може да прави експерименталне убер-солдате, Русија и Кина киборге, можемо и ми разумне српске војнике забранске снаге. Појачајте додатно обезбеђење Института! Пуковник Бранковић већ ради на томе са војне стране. Никаква цурења информација, закон о егзекуцији је усвојен, подсећам све. Перун држи све под будним оком, понекад се питам да је његових 49% асистенције у доношењу одлука недовољно. Обавештавајте ме докторка о истраживању преко крипто мејла! Састанак је завршен, даме и господо.
Крај транскрипта.
Ненад Смиљковић
(септембар, 2024.)
