У Веселом селу, мештани су имали проблем са вранама. Спуштале би се на усеве и зобале им семење. Решење су нашли у страшилу. На сред њиве поставише сламнату креатуру.
Птице су се плашиле авети. Отидоше по савет код мудре сове. Ушара обрну главом два, три круга, промозга. Овако је зборила:
– Пођите црној мачки, познаје магују, она има решење.
Послушаше.
Вештица им саветоваше:
– У структуру непријатеља уткајте струк бунике – ожеднеће, влат љутића – побеснеће, и гранчицу букве – отупеће.
Учинише што им је речено.
Када, да видиш.
Страшило би са вечери оживело, спустило се са вешала и харало насељем. Постало је вампир, који срче линфу. Тражи младу крв. Жртве не би убијао. Само би им рађао неутољиву глад за људским месом. Прво су пождрали све старије житеље. Затим су прешли на намернике и залутале душе. Село Весело је постало стециште људождера.
