Кад сам, најзад, хтио да се пробудим, схватио сам да немам ту моћ. Свуда око мене мрак, не могу да помјерим ни руке ни ноге, не осјећам никакав мирис, ни бол, а ни срце ми не ради.
Ово посљедње ме је посебно уплашило. Схватио сам да сам, можда, мртав. Није постојао начин да докажем своју смрт, а још мање је било начина да докажем да сам жив.
Та недоумица ми је давала некакву наду, али још нисам био сигуран чега се плашим: да сам мртав, или да сам жив. Само знам да једно мора да буде. Ако се деси да сам мртав, биће добро. Ништа нећу морати да предузимам. Али ако установим да сам жив, ствар би се даље само компликовала. Одједном би сто питања остало без одговора. Од оних једноставних, зашто сам ту и како се то десило, до оних паранормалних: ако сам већ сахрањен, зашто претходно нијесам био мртав.
То би покренуло читаву науку. Мој посмртни живот не би био нимало лак. Једино, за сада, шта осјећам је то да се налазим на неком трећем мјесту које није ни Пакао ни Рај. Више ми личи на неки логични простор за онога ко је умро: рупа напуњена земљом.
Ненавикао на смрт, плашио сам се адаптације на нови простор. До сада су други умирали. Они који су у томе вичнији од мене. Ја сам неискусан, такорећи почетник у умирању.
Нисам могао да се отмем утиску да се све то мени дешава. Некад сам се питао како ли је то кад си мртав, а сада још мање знам. Али водим рачуна да у нечем не забрљам. Добро сам се владао у животу, не желим да у смрти подбацим. Колико их је само прије мене умрло и сви су се некако скрасили под земљом и ту на миру отаљавају своју смрт. Што бих ја био посебан? Како је другима, нека буде и мени. А сигурно је добро чим се отуда (или одавде) још нико није вратио.
Сад знам да се ни ја нећу вратити ако сам стварно мртав. То је некако јаче од тебе и не да ти да мрднеш.
Убија ме неизвјесност – колико још да чекам да бих са сигурношћу знао гдје припадам?
Само да не буде да сам жив. Не би ваљало. Овако је боље. Ништа не може да ти се деси. И ништа ти не треба.
Још једном покушавам да помјерим руку, ногу, прсте… Безуспјешно. Не чујем, не видим. Срце не ради ни под разно.
Добро је. Сигурно сам мртав.
