Празници само што нису. Срца трепере. Полако свечарски дани свима крила невидљива су подарили. Ишчекивање. Хиљаду жеља и планова сустижу једни друге. Као рингишпил све обухвати неким чудним сјајем у оку. И Небо лепшим оком звезда сија. Крај године је на прагу. Варице нас опомињу да жито посејемо како би бујно и зелено дочекало дан Његовог рођења. Кува се жито, али треба сачекати долазак Светог Николе који убрзаним ходом стиже и тек онда се послужити и засладити кољивом и куваним житом.
За Светог Николу уносили смо јелку зелену мирисну и раскошну. Деца су уз смех и песму китила јелку украсима које су још пре неколико дана из кутија распаковали. Звезда са Анђелом као круна на глави цара се шепури. Звончићи, трубе, кугле своје место на јелки имају. Траке златне и сребрне као хаљине на балерини обавијају тело јелке. Два Пауна бела посута звездицама око ње лепршају. Сијалице као лампиони кућу украсе. Нова принцеза нашег дома у гостима ће нам до Светог Саве бити. Испод јелке и прозора деца су чизме спремила и са нестрпљењем чекала да јутро сване и да виде шта им је Свети Никола на поклон донео.
Радосна срца певају, око се блиста, Пахуља на длан слети, мирис јелке у ноздрвама, осмеси што Душу и срце обасјају. Раздрагани жамор бриге односи. У кутију са златним тракама их увије. Празници су у сваком кутку срца и дома. Миомириси се шире. Четкица Небеског сликара празнике осмехом обоји. Нова Година и Божић сада могу и у наш дом да стигну.
Детинци, Материце и Оци као латице Различка прекрију снове у дечјим срцима. Спремају се канапи, каишеви и оно све што може да им послужи како би везали старије. Цика, граја и смех се разлеже док их улове и не свежу. Откуп морају да плате као да су на царини. Мука је једино када су Детинци и на њима је првима да се одуже старијима који су их везали. Симбол одрешења је да их науче да се моле за опроштај греха.
На прозорској дасци младо жито се зелени. Ораси и јабуке у чинији дремају. Друштво им праве суве шљиве, урме и кајсије. Шепури се Јелка као да је на позорници. Испод скута поклоне за Нову Годину крије.
Небо обасјају три најсјајније звезде. Најаве најрадоснији тренутак Рођење Његово. Појање Рождества се разлеже. Бадње вече је стигло. Деда покуца на врата вајата. У нарамку са рукавицама на рукама носи Сламу и Бадњак, шубару скине са главе, прекрсти се, помоли Богу, пожели свима добро здравље, напредак и слогу, вајат прекрсти орасима. Сламу по поду и испод белог уштирканог столњака простре. У зидани шпорет Бадњак наложи, отвори ринглу и машицама џара како би искре залепршале у знак среће, напретка и доброг здравља. Баба воће, бомбоне и орахе по слами просипа. Деца као пилићи лепршају и пијучу и у слами се ваљају. Свима су лица озарена неким блаженством и миром. Осмех и сјај у очима. Радост у грудима. Сви око астала седну. Деда се прекрсти и ми сви са њим. Упали Свећу и помоли се Богу. Посна вечера је послужена и уз њу бесквасни хлеб Здравље. Пој Рождества се чује. У срца радост уплови. Ветерпаши са макетом цркве у рукама домове обилазе. Искре Бадњака са Пахуљама весело плешу. На сокак сви после вечере изађу. Велики Бадњак се пали. Искре пут Неба лете. И оно са нама слави. Астали су изнети и на њима су посне слане и слатке ђаконије, младо вино шира и наравно за одрасле вино и ракија. Појање Рождества и Божићних песама до дуго у ноћ дочекује Његово Рођење. Прангије пуцају. Рзање Вранца и његов кас по снегом прекривеном сокаку, вијање Божића кроз село Младенца у сваки дом донесу. Пахуље које им се придружују и као малене балерине са искрама Бадњака плешу. Тихи и свечани пој, песме Господу у Душе се увуку, мир и благост људе обузима.
Божићно јутро је свануло. Христос се роди Ваистину се роди. Деца радосно кличу. Смех се домом разлеже. Честит Божић благ дан сваком срцу радостан. Деда се спремио, свечано одело и громби капут са астраганском крагном обукао. На главу је ставио нову астраганску шубару и са миром Душе и тела отишао у цркву на литургију. Баба ужурбано завршава свечани ручак. Колаче је већ раније умесила. Сви смо се причестили Богојављенском водицом. Наше нестрпљење да видимо Чесницу и од бабе да сазнамо где је динар ставила није уродило плодом. Морали смо да сачекамо крај ручка као и сви остали укућани. Зато смо све чешће излазили на сокак не би ли деду угледали како се враћа из цркве.
Коначно је и деда стигао и ручак је могао да почне. Деда прекрсти се, упали Свећу, очита Оче наш и још једном честита свима здрав и честит Божић. Све их пожурујемо да што пре једу и питамо бабу шта ће донети још да се једе. Наравно, то је све по реду и за нас је био дуги низ. И коначно! Стигла је и Чесница. Деда се прекрстио и на равне части је ломио чесницу и делио присутнима. Увек је остављен и део за госта намерника. Ишчекивање, нестрпљење да прегледамо свој део Чеснице и она потајна нада да ће Динар бити баш у нашем парчету. Радост или разочарење… учило нас је стрпљењу и свесности да не можемо добити све што хоћемо и када хоћемо. Откуп Динара од онога ко га је пронашао и поново његово стављање код Иконе у предњој соби где ће чекати следећи Божић.
Један Божић који су деда и баба провели код мене и деце и поред све радости коју он доноси, за мене је као камен на срцу и суза увек у оку када га се сетим. Приликом здравице коју је деда кратко одржао рекао је да му то буде последњи Божић. И сада ми срце и Душа плачу када се тога сетим, јер мој Деда је за мене био све, од учитеља, вољеног деде, разговора до заштитника, једном речју све моје и то од самог мог рођења. Преминуо је после свега неколико месеци и недељу дана пре првог рођендана мога сина.
Многи су јахали коње и одрасли су нас стално опомињали да се чувамо да нас не би погазили. Братица би упрегао коње у велике саонице и покупио би сву децу из комшилука и возио би нас на тим саоницама кроз село. То је био ритуал који смо са радошћу и уживањем прихватали. Он и мама Јела нису имали деце.
Увече би од снега направили спушталицу, нешто попут данашњег тобогана, од дедине и бабине клупе на сокаку испред куће и све до друге стране пута. Залили би је водом и до ујутру би се то прекрило ледом. Деда ми је правио сличуге и са другом децом сам се клизала или по залеђеном путу или у Баћиним Јамурама на крају села. Некада су старија деца нас мање најурила и нису нам дозвољавали да се клижемо. Трчали смо и јурили се око те залеђене површине у нади да ћемо уграбити прилику да се и ми клижемо, али често нам то није успевало. Једна од последица тога јурења око залеђене јамуре је и мој велики ожиљак на челу. Запела сам за залеђену џомбу од кукурузовине бежећи од брата и друга из комшилука и пала сам на другу џомбу која ми је као најоштрије сечиво дубоко засекла чело. Крв је лила на све стране јер је било и хладно време, а и главу сам упорно гурала у снег у нади да ће ми крв престати да лије. Наравно, само сам погоршала. Друг је отрчао код бабе и деде и рекао им шта се десило. Мама је знала да нећу доћи сама кући јер нам је забранила да идемо до Јамуре. Тамо су углавном била старија деца. Она и деда су дошли по мене и када ме је деда унео у вајат пала сам у несвест. Стари доктор чика Стева ми је ушио рану и наравно да су ме и сви изгрдили. Више сам се бојала маминих батина, јер нисам је послушала, а и наговорила сам брата и друга да идемо до Јамура да се клижемо, него у томе тренутку чика Стевиних игала. Био је Божић и празници и срећа моја да смо били код бабе и деде и наравно деда ме је увек штитио и бранио.
На Бадњи дан се месио посни бесквасни хлеб Здравље који се јео за вечеру, као и хлеб за Божић и колач за Мали Божић, Православну Нову Годину. Четири црвене јабуке су биле као постоље за Божићни хлеб. Са једном црвеном јабуком се умивало и она се чувала до Малог Божића када се или бацала у бунар или се поделила на укућане да је поједу. Божићна Свећа се гасила житом, Свећа за Православну Нову Годину се гасила са вином, наравно црвеним, као и она за Свечаре и Крсну Славу. За Божић, као и за Свечаре, деци би сипали мало црвеног вина у чашу и преко ње би ставили новчаницу и могли смо је узети ако попијемо вино.
Весела граја и смех се чује на сокаку као цвркут птица све до касних вечерњих сати, када мокри и промрзли уђемо у кућу. Паорска пећ нас у загрљај узме и њена топлота нас брзо успава уз бабину молитву. Баба нас ушушка и покрије перјаном дуњом. Са зида Икона Свеца Заштитника и Патрона породице и дома сан нам чува и бдије над нама. Били су то срећни и безбрижни дани.
Други дан Божића су се посећивали кумови.
Три дана се слави Божић, а као украси на огрлици се нижу празници. Православна Нова Година или Мали Божић, Крстовдан, Богојављење, Сабор Светог Јована Крститеља –Јовањдан, а одмах иза угла је стигао Свети Сава –Савиндан. Сви празници имају своју поуку, своје обичаје, своје наравоученије и симболику.
Иза Светог Саве смо скидали украсе са јелке и пажљиво их паковали у кутије где су се одмарали до следеће године и празника.
Пој Рождества и даље трепери у срцу и Души. Рука Божја мир благостање, прочишћење Душе и тела над свима нама као плашт прекрила је, чува нас и штити. Свечаност тренутка још дуго титра у нама. Мир Божји Христос се роди и отпоздрав му Ваистину се роди без сувишних речи све говори.
