Очекујем дан када ћу почети да верујем у чуда. Као дете у бајке. До сада сам била сувише рационална у размишљању, у успостављану односа, бирању пријатеља, у баналним стварима какве су куповина, животне прекретнице, одлучивања напречас, али с разлогом, и слично. Увек сам се питала: „Где су границе?” Очигледно да су на различитим местима, за различите људе. Што неке весели, другима је тужно, чему се једни радују други се на такво шта снебивају, где једни пођу, други никад не би ишли, шта многи читају, другима интересантно није, шта једни воле, други се тога гнушају, ако је мени лепо за око не значи да ће и на другог неког оставити исти утисак, чиме се баве једни, други никада то не би могли, што једне занима до ситних црева, другима уопште не одговара да о томе иоле мисле, и тако редом, у недоглед. Живеле различитости.
Умориш се од сопствених илузија. И кад се трудиш да их занемариш, оне су присутне у неком запећку, и мало-мало се попут светлећих украсних лампица на новогодишњој јелци упале, час у једној, час у другој боји, и прену те у оном што тренутно радиш, чему си се предао како си најбоље у датом тренутку могао. Помуте ти мисли. И хтео, или не, питаш се.
Као да подвлачиш црту, питање је с ваздухом који удишеш уплетено: „Јеси ли довољно ефикасно одрадио или је могло боље, има ли личног задовољства или то што радиш поприма својства досаде, механичког рада, отаљавања обавеза чак?”
Мораш бити савестан у давању одговора. Доследан себи. Ако си искрен лично, искрен си и према другима. Већина такво понашање и даље цени. И то је једини начин да се евентуално поправиш, да пребродиш насталу кризу… Неминовност је да поклекнеш, да посустанеш, да ти буде нечег доста, да те у неком тренутку „прегази време”, да се ниси најбоље наспавао и то се одразило на твој учинак, а имаш и право да сутрадан будеш бољи, вреднији, наспаванији, виспренији. Бар да позитивно сањаш.
Играње на прву лопту се каткад обије о главу. А с друге стране, има и добрих и лоших страна у брзини. Мораш прихватити обе. Није све бајковито што кроз живот прође и дотакне те. Како год, са дозама задовољства или не, одбројавања уназад од десет по један, дешаваће се сваке Нове године. Циљеви су променљиви, нада мења облике, али најчешће опстаје.
