Обећања Нове

Годинама уназад се новогодишње честитке не исписују као некад, својеручно, бар не оне у папирној форми које су се продавале у књижарама, на уличним тезгама или су нуђене по десет, обично различитих, на кућним вратима. Зазвони вам звоно, стиже понуда, затворите врата, погледате, ако вам се свиди, на крају купите. Продавац стрпљиво сачека вашу одлуку, каква год била, без поговора. Најдраже беху оне Уницефове*, живописне. Ту су СМС-ови и и-мејлови** који то донекле замењују, а честе су и циркуларне наменске поруке које затрпавају меморију и не захтевају личну машту и одабир текста. Ипак, жива реч посредством телефонских апарата је многима милија. Често користимо ту направу 1. јануара. У последње време, суви разговор заменио је Скајп*** или Месинџер****. Сетимо се стихијски, или заређамо позиве окрећући своје телефонске именике по азбучном реду. Не дамо да нас тај други предухитри у честитању. Није ред. Исказујемо поштовање према пријатељу или сроднику. Неретко сазнамо да неког више нема баш у тим тренуцима опште радости. Ко се још не радује обећањима Нове? Скоро па још само томе.

То је време када пада сенка на некадашња пријатељства са покојнима. Не можемо са њима да се сећамо. Можемо само сами или са онима који их не знају, који их нису познавали, у догађајима учествовали, да поделимо емоцију. А то није оно право. Нема дијалога. Само суви монолог. И нечије слушање, у најбољем случају климоглав. Обухвата нас неизоставна сета. Не помаже, у таквим деликатним, а неизбежним тренуцима, ни свечано окићена кућа, мирисне јелке, шљаштећи украси и мирис упаљених свећа смештених посред пажљиво постављене трпезе, неретко у свећњацима који се користе само за ту пригодну прилику, или евентуално још и славску. Тек кад дође до тренутка наздрављања шампањцем, навире бол, бол за отишлима. Увек рано отишлима. Јер никад није право време за то. Не за њихове најближе. Празнина зна да лебди у ваздуху.

Ближе се празници. Склапају се преостале коцкице. Хватаће нас мања или већа еуфорија око куповине поклончића драгима. Радост је то.

Неке старе замениће неки млади, неке љубави покушаће да замене неке друге, али никад довољно. Или се бар тако неко време чини.

______________________________

* енгл. UNICEF (United Nations Children’s Fund) – Дечји фонд Уједињених нација

**енгл. e-mails

***енгл. Skype

**** енгл. Messenger

Подели причу:

ПРЕПОРУЧУЈЕМО:

Фолклорни хорор

Водењак

Тек бијах у школу пошао кадно се то збило. Сјећање на тај дан ми је остало урезано занавјек и вјеки

Настави...
Егзистенцијалистички хорор

Сигурно сам мртав

Кад сам, најзад, хтио да се пробудим, схватио сам да немам ту моћ. Свуда око мене мрак, не могу да

Настави...

Обавештења о конкурсима