Цртица из живота два историчара и њиховог дјетета.
Лежимо супруг и ја једно предвече, свако на свом тросједу и свако слуша своју музику. Таман да достигнемо онај највећи степен опуштања-падање у сан, кад улијеће наше дежурно сметало. Учио историју и моли да га преслушамо. Пристајемо. Не требају нам никакве књиге да би га пратили (као за нпр. биологију или техничко…), јер то обоје знамо.
И сад, лекција је грчко-персијски ратови. Поче мали набрајати најзначајније битке: 490. године п.н.е. битка на Маратонском пољу. Ми се одмах убацујемо питањем с чим то може повезати. Повезује са спортском дисциплином – маратон, која и јесте по тој битки добила име.
Даље каже 10 година касније -480. п.н.е. – битка код Термопилског кланца. Ја већ одушвљена како је савладао хронолошко сналажење у годинама прије нове ере. Па ће ти он да је те исте године била битка код острва… И не заврши, ја га похвалим, пресрећна да бар једном нешто научи како треба. Рекох му да настави.
Каже код острва Салмонеле (исправно је Саламине). Мој супруг у смијех и каже да тако и његови ученици напишу на контролном. Мали пита да ли им призна одговор. Супруг мој каже да не. Мали се чуди зашто не, кад је то то. До остале двије битке код Платеје и Микале нисмо ни дошли, да се не би и оне претвориле у бактерије.
