Већ сам писала о томе да Ацика и ја, пошто смо обе историчарке, често поведемо разговоре о неким историјским темама. И тако једно јутро дође на ред и тема о животу у земљама које су биле иза гвоздене завјесе. Поред препричавања шта смо читале о том, она ми исприча причу о жени коју је познавала некада.
Жена више није жива. И пошто је била професорица руског језика, често је путовала у Русију. На једном од тих путовања упознала је једног Румуна и планула је љубав. Када се вратила у Југославију он јој је послао пакет у ком су били чоколада и четка за косу. Она зачуђена поклоном узела је четку и почела се чешљати. Из четке су испале паре које јој је он послао да може доћи код њега у Букурешт. И отишла је. Међутим њега су почели пратити, шиканирати, пријетити… што се дружи са Југословенком. Нису остали заједно, а она га је по причи моје другарице вољела до смрти.
Колико ли је сам таквих љубави угашено због разлога који немају везе са љубављу?