Летос сам био у Севојну код брата на Колонији. Три куће код Алексића и неки превоји на путу делују мало сабласно. Не видим много људи, лето је и одмори. Само врућина притиска спарину и суха стабла кајсија, стршљени се играју у колу. До нас кућа празна, као кућа духова и злих душа. У даљини не видим никога, празна небеса, стара стричева ограда и трава нарасла до појаса горштака. Пише на табли: Кућа на продају!
Испод дрвореда нека невидљива сенка пружа се стрмином пута, горе крај шљивака гробље и капела свих мојих потомака. Гробљански мир, нигде живе душе. Брат оде да спава а пас му се завуче у кућицу.
Доле према путу мртва стража војника. Побегох у кућу, то неки Луди Јово поставља стражу и тренира псе да нападају људе. Нигде никога да помогне. Сакрих се иза застора куће и у брзом ходу побегох низ степенице у кућу. Сакрих се, да ме нико не види. Лео, пас, побеже горе на спрат код брата. Ставих завесе и сакрих се испод кревета. У дворишту осетих кораке мртвих људи, трубе и коњанике. Само посматрам кроз мало стакло шта се напољу дешава. Дражина војска води комунисте на вешање. закључах се до поднева увече. Брат ми откључа врата и рече да је готова вечера. На столу видех војнике и официре доле у дворишту.
„Шта је било момче?”, рече ми један са брадом. „Код вас, Београђана, не служи се војска?”
Прекрстих се три пута и прочитах молитву, испред мене гробље и Снежина хаљина у белом.
Не плаши се брате, војска је дошла да те поздрави, ти си Божин унук. Глас брзо нестаде а она бела хаљина постаде трпеза за нови обред. Лео, пас, ми седе у крило и почесмо вечеру. Хладну од брига сурову на стварност. Иза оног брега војска замаче у Влајковића дȏ са неким сељацима. Ноћ ми пружи поздраве и намести постељу пуну замки и хорор приче уткану у паукову мрежу. Када оде ноћ доћи ће и дан, јутро је паметније од вечери. Пусти страх, као курјак уђе у собу и уместо мене три пута зареже, крваво и јако на месечеву сенку. Ноћ је одавно успавала моје жеље и снове а гробље је остало на оном месту где су сахрањени мртви. те ноћи нико није шетао Колонијом, сем Леа, Душановог пса.
