Читаве војске измишљених змајева кренуле су у борбу против лептирова белих, оних што живе само један дан. Оних анђеоских и зато су ти лептирови они који не смеју губити битку. Рекли су јој да је можда сан. Али не може бити, јер их је она видела. Гледала је ту борбу неправедних. Обе стране су криле своју тајну. Змајеви у чељустима, лептири у крилима. Није навијала ни за кога, сви су били величанствени у својој различитој снази. Није знала узрок борбе, а можда га није ни било. Није знала ни колико је трајао рат. Можда се завршио у трену, као замах лептирових крила, а можда је трајао дуго, као и легенде о змајевима. Небески прасак је прекинуо борбу. Све се збило некада, пре непостојећих милиона година. После тога змајеви су постали гуштери што беже ка сунцу.
Егзистенцијалистичка фикција
Вечера за идиоте
Професора сам упознао сасвим случајно. Мислим да је била у питању нека досадна вечера на коју смо обојица били позвани.