Кључ

Древна битка из мог сна. Води се борба између два коња. Један крилати и једно ждребе. Боре се за златан кључ. Деца су га украла, из поплаве спасила и донела старцу под ноге. Мокри су од зноја, узбуђења и од воде што их је избацила. Хтела је да их уништи, на крају их је спасила. Уместо да их разбије о зид, пренела их је у скривене одаје. Тамо су могли да дишу и тамо си пронашли кључ. Најмлађи међу њима га је први угледао, а најстарији понео да га преда. Сунце је пекло, старац је стајао испред њих у вуненом прслуку и вуненим чарапама. Забринуто их је гледао, док су му усхићено објашњавали како су дошли до кључа. Кад је старац пружио руку да га преузме, појави се крилати коњ и отме га својим чељустима. Тада дотрча ждребе и ухвати се у коштац са коњем у лету. Кључ звучно паде на суву и испуцалу земљу. Старац у вуненим чарапама га зграби и нечујно се повуче. Пузећи је стигао до старе закључане кутије. Када је отворио, њена унутрашњост је била толико сјајна да га на трен заслепи. Унутра је био још један кључ. Уморан, издахну. Деца навијају. Вичу и плачу. Борба је престала, битка се и даље води.