Батерија на њеном сату је стала, било је девет. Али она то није знала. Лежао је покрај ње. Мерио јој пулс и додавао свој. Чуо је куцање оног тешког зидног часовника који је имао кад је био мали. Покушао је да сабере њихове откуцаје, али су се бројеви преливали у издисаје. Њихове. Удах, издах… Смењивали су се као ти непостојећи бројеви и окруживали их као облак дима. На њему су се и пробудили. Опет се чуло девет откуцаја зидног часовника којег нема. Мерио им је непостојеће време.
Магични реализам
Тајна оностраног
Казивање Тијаниног оца. У кући очај. Чупам косу. Тијана, наше једино дете, тек јој је деветнаест година, последњи пут опажа